Nasilno disciplinovana deca imaju ozbiljne psihološke probleme

„Ako već tučete decu, tucite ih bez razloga, jer su svi ostali razlozi glupi”, govorio je dežurni gradski ranoranilac Duško Radović, pokušavajući da razuveri roditelje da je batina iz raja izašla. Reči mudrog čika Duška potvrđuju i savremena psihološka istraživanja koja svedoče da nasilno disciplinovana deca odrastaju u ljude sa ozbiljnim psihološkim problemima i često imaju problema u socijalnim i emocionalnim vezama. Iako istraživanja o višestrukim pokazateljima položaja dece i žena u Srbiji (MICS), koje realizuju Unicef i Republički zavod za statistiku, svedoče da pada broj mališana koji se fizički disciplinuju – 2006. godine 72 odsto dece u našoj zemlji vaspitavano je uz pomoć batina, a 2020. godine 46 procenta mališana, i dalje zabrinjavajući broj roditelja smatra da decu treba fizički kažnjavati.

– U svojim ordinacijama dečji psihijatri svaki dan čuju rečenicu „Batina je iz raja izašla”. Mada će se svaki roditelj složiti sa činjenicom da je njegov najvažniji zadatak da obezbedi sigurno okruženje za rast i razvoj deteta, preko 80 odsto zlostavljanja dece dešava se upravo u porodici. Disciplinovanje jeste važan deo vaspitanja deteta, ali ne nasilno disciplinovanje i kažnjavanje uz pomoć batina. Nažalost, samo 63 države sveta potpuno su zabranile fizičko kažnjavanje, što znači da je svega 14 odsto dece na planeti potpuno zaštićeno od telesnih kazni. Konvencija o pravima deteta, koju je i Srbija ratifikovala 1989. godine, predstavlja prvi dokument Ujedinjenih nacija kojim se zabranjuje telesno kažnjavanje dece. Mada se stalno najavljuju izmene Porodičnog zakona, kojima bi se fizičko kažnjavanje dece izričito zabranilo, on još uvek nije promenjen – ukazao je dr Roberto Grujičić, psihijatar sa Klinike za decu i omladinu Instituta za mentalno zdravlje.

Veliki broj roditelja i dalje, kako je naveo, govori „I mene su tukli, pa šta mi fali”. – Posebno zabrinjava podatak da su mlađi očevi i majke češće pristalice telesnog kažnjavanja. Nažalost, u javnosti se stiče utisak da ne postoji ni stručni konsenzus o (ne)opravdanosti telesnog kažnjavanja, jer neke naše kolege i dalje smatraju da su batine sastavni deo vaspitanja – upozorio je Grujičić.

Predstavljajući rezultate istraživanja o disciplinovanju dece sa razvojnim problemima u Srbiji, koje su uradili Institut za mentalno zdravlje i Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, na uzorku od 1.186 ispitanika iz 70 opština u Srbiji, on je istakao da ova studija pokazuje da se deca sa prijavljenim poremećajima mentalnog zdravlja češće tuku i nasilno disciplinuju u odnosu na tzv. normalnu decu.

– Istraživanje je otkrilo da 323 deteta ima probleme u školi, 237 njih ima razvojne probleme, a 47 mališana psihološko-emocionalne probleme, ali i da roditelji ove dece češće primenjuju nasilne vaspitne metode. Roditelji najčešće biju decu kako bi se „resetovalo” ono ponašanje koje smatraju problematičnim, odnosno zato što očekuju pozitivne promene u ponašanju. U razgovoru sa njima došli smo do zaključka da gotovo svi smatraju da fizičko kažnjavanje dece nema nikakav negativan uticaj na njihovo psihičko blagostanje. Međutim, posebno nas je zabrinula činjenica da roditelji dece sa poremećajem mentalnog zdravlja imaju pozitivnije stavove prema fizičkom kažnjavanju, pa ne treba da čudi činjenica što se ova deca više i češće tuku u odnosu na mališane koji nemaju probleme sa psihičkim zdravljem. Istraživanje, takođe, pokazuje da roditelji dece sa dijagnostikovanim poremećajima mentalnog zdravlja imaju i pozitivnija očekivanja od telesnog kažnjavanja – oni se nadaju da će batine eliminisati nepoželjno ponašanje kod deteta. Nažalost, iskustvo govori da su ova deca već izložena stigmatizaciji u svojoj vršnjačkoj grupi zbog mentalnih problema koje imaju, a ako zbog njih dobijaju i batine od roditelja, stvari se dodatno komplikuju i problematizuju. Zbog toga se ovi mališani nalaze pod većim rizikom od nastanka ozbiljnih problema u emocionalnom, socijalnom i kognitivnom razvoju – zaključio je Roberto Grujičić.