Sve veća potreba za neuropsiholozima

Iako je više od petine građana Srbije starije od 65 godina, u našoj zemlji radi svega nekoliko neuropsihologa – na Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu zaposlen je jedan neuropsiholog, na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije radi takođe samo jedan neuropsiholog, na Klinici za neurologiju KCS zaposlena su tri stručnjaka ove specijalizacije, a u Novom Sadu radi samo jedan neuropsiholog. Zbog toga ne treba da čudi podatak da se na neuropsihološka testiranja na Institutu za mentalno zdravlje čeka čak godinu dana, a dr Aleksandra Parojčić, specijalista kliničke psihologije i neuropsiholog ove zdravstvene ustanove, upozorava da naša populacija ubrzano stari, zbog čega će potrebe za ovom vrstom stručnjaka biti sve veće. Govoreći na okruglom stolu pod nazivom „Neuropsihologija u susretu kliničke prakse, neuronauka i sajber-tehnologije” na 71. Kongresu psihologa Srbije, ona je istakla da je prosečna starost stanovnika naše zemlje 43,8 godina i podsetila na statistiku koja svedoči da oko deset odsto ljudi posle 65 godine dobije neki oblik demencije, ali i da se oko pet procenata osoba mlađih od 65 godina suoči sa gubitkom pamćenja.

– Kod neuropsihologa treba otići na pregled i ako često nismo u mogućnosti da se setimo nekog skorašnjeg događaja, ako nam često „zafali” neka reč u govoru, ako ne možemo da se setimo imena neke ulice koju bismo morali da znamo jer smo tu odrasli ili broja autobusa koji nas često vodi na željeno odredište. Odnosno ako peremo sudove, a zaboravimo da sipamo deterdžent, ako često zaboravljamo da ugasimo šporet, isključimo peglu ili zaključamo ulazna vrata od stana. Neuropsihološka dijagnostika otkriva poremećaje kognitivnog funkcionisanja primenom standardizovanih testova koji pokrivaju veliki broj neuropsiholoških funkcija – u pitanju je neinvazivna metoda koja može da pruži uvid u konkretne funkcije mozga – objašnjava dr Parojčić, dodajući da kognitivne smetnje mogu nastati i kao posledica nekih drugih bolesti ili terapije – počev od onkoloških, preko autoimunih, do neuroendokrinih.

Podsećajući da je neuropsihologija empirijska disciplina koja se prvenstveno bavi izučavanjem izmena u ponašanju, koje se javljaju kao posledice neuroloških ozleda ili oboljenja, dr Aleksandra Parojčić naglašava da oštećenja mozga mogu imati za posledicu promene raspoloženja – depresiju, anksioznost i apatiju, poremećaje ponašanja ili kognitivne deficite, kao što su poremećaj pažnje, pamćenja, jezika i mišljenja. Kod neuropsihologa dolaze pacijenti koji boluju ili od neurorazvojnih poremećaja (poremećaja pažnje ili hiperkinetičkog poremećaja) ili imaju smetnje u učenju (disleksije, disgrafije i teškoće u savladavanju školskog gradiva), neurološke poremećaje (demencije, epilepsije ili multiplu sklerozu), psihijatrijske bolesti (depresija, bipolarni poremećaj) ili stanja posle moždanih udara.

– Kako starimo, pad kognitivnih funkcija sve je veći. Međutim, na osnovu neuropsiholoških testova može se predvideti da li će kognitivni pad preći u ozbiljniju Alchajmerovu bolest – zbog toga je važno što pre uraditi dijagnostiku. Mi testiramo ne samo da li je u pitanju kognitivni pad već i kog je stepena i težine taj pad i dajemo preporuke za dalje dijagnostičke procedure i lečenje. Neuropsiholozi čine i sastavni deo tima za neurohirurške intervencije koji procenjuje rizik od neke operacije, a kod nas pacijenti najčešće dolaze tako što ih upute lekari psihijatri ili neurolozi, kojima su se oni požalili na deficit pažnje ili probleme sa pamćenjem u svakodnevnom funkcionisanju – zaključuje dr Parojčić, dodajući da obrazovanije osobe koje su posvećenije ideji o doživotnom učenju i razvijanju moždanih kapaciteta imaju bolju prognozu.

– Nije mit da osobe koje rešavaju ukrštenice ili pasionirano prate kvizove „odlažu” početak demencije ili imaju bolju prognozu kada su u pitanju neuropsihološki poremećaji. Za dobar rad mozga važna je i fizička aktivnost, jer ona snabdeva mozak kiseonikom, ali i mediteranska ishrana – brojna istraživanja govore da su plodovi mora i maslinovo ulje najbolja „dijeta” za mozak – priča naša sagovornica.

– Kada su u pitanju najmlađi pacijenti, radimo u saradnji sa dečjim neurolozima, psihijatrima i defektolozima. Važno je reći da neće doći do spontanog „izlečenja” deteta sa ADHD poremećajem, koji je zapravo drugo ime za poremećaj pažnje i hiperaktivnost. Vežbe koje mi zadajemo deci sa ovim neuropsihološkim problemom menjaju strukturu mozga i doprinose značajnom poboljšanju dečje pažnje, pa je i obrazovna sudbina ove dece značajno bolja – zaključuje psiholog Viktor Pavlović.