Šešeljevim stopama

Posle burnih događaja u Srpskoj radikalnoj stranci, Dragan Todorović zamenio je Tomislava Nikolića na čelu poslaničkog kluba ove partije. Todorović je, kažu dobri poznavaoci prilika među radikalima, jedan od najodanijih partijskom predsedniku Vojislavu Šešelju koji se nalazi u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu.

Politički protivnici mu često zameraju da koristi teške reči kada govori o njima. Odgovarajući na ovakve „prozivke” političkih neistomišljenika, Todorović kaže da ne zna šta su to teške reči. Trudi se, kaže, da uvek kaže istinu jer „zna da nema ništa teže nego lažno optužiti nekoga”.

Rođen je u januaru 1953. godine u Gornjem Milanovcu, pošto su njegovi roditelji, u to vreme, živeli u malom selu podno planine Rudnik. Kada je napunio šest i po godina, s roditeljima se preselio u Beograd. Otac mu je bio milicioner, a majka domaćica, ali se uz kućne poslove bavila i krojačkim zanatom. „Šila je i nama i drugima i tako smo dopunjavali kućni budžet”, govorio je Todorović. Kada su mu preminuli roditelji, shvatio je koliko je važna njihova podrška. Otac ga je, kaže, uvek savetovao, ali da mu je od svih izrečenih mudrosti najdraža ona „da ne činiš drugima ono što ne želiš da tebi drugi učine”.

Završio je Mašinsko-tehničku školu „Petar Drapšin” u Beogradu.Novinarka „Politike” Mirjana Čekerevac zabeležila je da je odmah posle srednje škole počeo da radi u parketarskoj radnji očevog prijatelja. Novac je, zabeležila je novinarka, zarađivao kao statista u Filmskom gradu gde je, u to vreme, snimano mnogo filmova. Fakultet organizacionih naukaupisao je 1972. godine, a po završetku dobio je diplomu inženjera organizacije rada.

Todorović je osnovao prvo privatno transportno preduzeće u Beogradu. Uvlasništvu preduzeća bio je i čuveni „trabant” koji je vozio i kao potpredsednik vlade. Bio je potpredsednik Skupštine Srbije i ministar za saobraćaj u vladi Mirka Marjanovića. I pored mnogobrojnih „političkih angažmana” tvrdi „da nije hteo da mu politika bude profesionalno zanimanje”.

Krajem 2003. godine povređen je u saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali u Bogutovcu.Zadobio je potres mozga. Novinarima koji su ga posetili posle nesreće rekao je „da je njega i njegove saputnike samo Bog pogledao da ostanemo živi”.

Tri godine je bio član Saveza komunista. S Vojislavom Šešeljom počeo je da se druži 1987. godine. Trenutno je narodni poslanik i predsednik Izvršnog odbora SRS-a. Predsednik je skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost.

Nedavno je rekao da poslanici SRS-a neće dozvoliti nastavak normalnog rada parlamenta sve dok im vlast ne obeća da će rasvetliti smrt Ranka Panića posle mitinga stranke i „u razumnom roku” objaviti sve činjenice u vezi s hapšenjem Radovana Karadžića.U jednom od intervjua rekao je„da svaka vlast ponekad slaže, uvek se kriju neke istine, ali da ovi sada najviše lažu! Oni lažu za medalju! Videli smo da postoje stotine dokaza da je Karadžić uhapšen 18. jula, a oni i dalje uporno, kao papagaji, tvrde da je uhapšen 21. jula. Niko im ne veruje, ne veruju ni oni sami sebi… Stvarno ne znam što im to treba”.

Pre dve godine je priznao da je pozvao BIA na telefon 9191 i rekao da se Ratko Mladić nalazi negde u Bosni i da ga treba tražiti iznad grada u kojem je održano Drugo zasedanje Avnoja.

Kaže da nema poseban hobi. Slobodno vreme voli da provodi u radionici u kojoj „ima sav potreban materijal”. Oženjen je Mirjanom i ima četvoro dece.