Vašington i Peking u klinču zbog „velikog uva" na Kubi
(Фото/ EPA-EFE / Ernesto Mastrascusa )
Uoči očekivanog dolaska Entonija Blinkena u Peking 18. juna, dve supersile su ponovo u klinču, ali ovog puta ne kao u februaru zbog špijunskog balona, već zbog tajne kineske baze na Kubi.
Pokušaj da se Kina optuži da na 150 kilometara južno od Floride ima veliko „elektronsko uvo” kojim špijunira SAD, u Pekingu vide kao još jednu „šizofrenu poruku” Bajdenove administracije: s jedne strane očajnički hoće da obnovi komunikaciju između visokih zvaničnika dve zemlje, dok istovremeno doliva ulje na vatru.
Iako su Peking i Havana odbacili optužbe o postojanju prislušne baze o kojoj je pisao „Volstrit džornal”, portparol Saveza za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi u ponedeljak je rekao da su SAD stavile do znanja kubanskoj vladi da su zabrinute što je ova zemlja domaćin kineskim špijunskim operacijama na svojoj teritoriji. Zanimljivo da je tri dana ranije u razgovoru za Em-Es-En-Bi-Si, komentarišući tekst u njujorškom ekonomskom dnevniku o kineskoj bazi u Karibima, Kirbi poručio da nije tačan. Na poslednjem brifingu u Beloj kući portparol Saveza za nacionalnu bezbednost rekao je da ne očekuje da će pisanje o špijunskoj bazi na Kubi uticati na planiranu posetu državnog sekretara SAD Kini.
Kirbi je potvrdio da su bilateralni odnosi s Kinom u ovom trenutku napeti, ali da je predsednik Džozef Bajden posvećen tome da linije komunikacije budu otvorene.
Blinken je istog dana na odvojenoj konferenciji za štampu rekao da je još administracija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa znala da od 2019. godine Kinezi prikupljaju obaveštajne podatke s Kube, ali da ono što su preduzeli da se to pitanje reši nije dovelo do, kako je naveo, „dovoljnog napretka”.
Šef Stejt departmenta naglašava da su napori Kine na Kubi deo strategije Pekinga za širenje prisustva u inostranstvu, a da su akcije SAD za rešavanje tog problema dale rezultate tek za vreme Bajdenove administracije, ali nije precizirao koji su to rezultati, preneo je Rojters.
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin rekao je da su američki zvaničnici i mediji objavili veliku količinu netačnih informacija o navodnom špijuniranju s teritorije Kube, ukazujući da su i SAD kontradiktorne u vezi s ovim pitanjem.
„Dobro je poznato da su Sjedinjene Države stručnjaci za jurenje senki i mešanje u unutrašnje stvari drugih zemalja. SAD su globalni šampion hakovanja i supersila nadzora.”
Zamenik kubanskog ministra spoljnih poslova Karlos Fernandez de Kosio je u prvoj reakciji na „Tviteru” napisao da je reč o klevetničkim akcijama određenih medija s ciljem da izazovu štetu i uzbunu. Kubanski ministar inostranih poslova Bruno Rodrigez Parilja odbacio je tvrdnje o navodnoj kineskoj tajnoj bazi kao američku izmišljotinu koja ima cilj da opravda višedecenijski ekonomski embargo Vašingtona protiv njegove zemlje.
Jedan američki zvaničnik nezvanično, pak, tvrdi da je Bajdenov tim za nacionalnu bezbednost obavešten o špijunskoj bazi i naporima Kine da unapredi svoj uticaj nadzora ubrzo nakon što je preuzeo dužnost u januaru 2021. Kako prenosi „Njujork post”, kineski zvaničnici su pre nego što su izabrali Kubu navodno pregledali moguće lokacije za prislušni centar u drugim delovima sveta. Peking je već postojeći objekat na Kubi 2019. godine samo nadogradio kako bi poslužio za operacije elektronskog nadzora.
Lu Sjang, naučni saradnik na Kineskoj akademiji društvenih nauka, smatra da ovakvim potezima Bajdenova administracija zapravo pokušava da legitimiše svoje izviđačke misije i špijunske aktivnosti oko kineskih teritorijalnih voda i kineskog vazdušnog prostora. Lu ističe da je to zapravo pokušaj Vašingtona da nametne dnevni red za razgovore koji predstoje. Zato je za pekinški „Global tajms” rekao: „Ako se SAD usude da otvoreno spomenu tu tvrdnju možemo da tražimo da je dokažu i objasne kako bi to moglo da utiče na njihovu nacionalnu bezbednost.”