Dometi Rezolucije 1244

Međunarodne snage na KiM (Kfor) koje deluju u ime i za račun OUN, sprečile su 9. juna ulazak u opštinsku zgradu u Leposaviću Liburnu Aliju, ministru privremenih prištinskih institucija, a u skladu sa mandatom koji ustanovljava i obezbeđuje Rezolucija SB UN 1244. Ta akcija na terenu Srbije i KiM u njenom sastavu bio je najbolji uvod u 24. godišnjicu rezolucije sutradan 10. juna, koju je postojano proslavila na terenu Srbije i KiM u njenom sastavu. Podsećanja radi doneta je na osnovu glave sedam Povelje OUN koja se tiče zaštite mira i međunarodne bezbednosti. Shodno tome ima najveću političku težinu u savremenom međunarodnom poretku i međunarodnopravno je obavezujuća. Ne može se osporiti nikakvim političkim, pravnim ili inim sredstvima mimo SB UN, sve dok deluje važeći međunarodni poredak zasnovan na Povelji OUN i same OUN kao krovna međunarodna organizacija. Otuda i dalje proizvodi pravna dejstva u punom međunarodnopravnom kapacitetu i njeni dometi se mogu osporiti samo novom odlukom SB UN. To što je veći deo globalnog zapada ne poštuje zanemarivanjem njenih odredaba i priznanjem samoproglašene nezavisnosti „Kosova” ne umanjuje njen značaj i pravnopolitičke domete. Uostalom ona garantuje teritorijalni integritet Republike Srbije, kao subjekta međunarodnog prava i odnosa, punopravne članice OUN u njenim međunarodnim granicama sa KiM u sastavu, bez obzira na manjkavosti zbog faktičkog stanja na terenu. Upravo političko Unmik, vojno Kfor i njihovo fizičko prisustvo i delovanje na terenu KiM to potvrđuju.

Rezoluciju 1244 danas priznaje dve trećine čovečanstva u više od pola zemalja članica UN sa tendencijom daljeg uvećavanja, što rezultati srpske vladine politike otpriznavanja poslednjih godina najbolje potvrđuju. Sa ratom u Ukrajini principi međunarodnog prava ponovo pozitivno oživljavaju, a time i dometi Rezolucije 1244. Multipolarnost na globalnoj sceni dodatno stvara ambijent u kojem jednostranost zasnovana na sili gubi oslonac. Možda to najbolje potvrđuje, a kako prenose mediji,  prvi vojnik SAD, načelnik združenog štaba general Mark Mili nedavno na ceremoniji dodele diploma na Univerzitetu nacionalne odbrane, ocenom: „Geopolitička situacija se menja, i to suštinski. U vreme hladnog rata postojale su samo dve velike sile. Nakon pada Berlinskog zida bio je period kada su SAD bile jedina supersila. Danas postaje sve jasnije da se nalazimo u multipolarnoj sredini sa najmanje tri velike sile: SAD, Rusijom i Kinom.” Da podsetim navedene sile su stalne članice SB UN, nadležne za Rezoluciju 1244, njeno postojanje i domete. Bez njih se, dakle, pitanje KiM ne može rešiti. Ovo je važno, jer upravo SAD za razliku od druge dve navedene sile predvode međunarodnu grupaciju koja ignoriše obaveznost i odredbe Rezolucije 1244 u pokušaju legalizacije protivpravne vojne agresije 1999. na SRJ i otimanja dela teritorije (KiM) od Srbije.

Čini mi se važnim podsećanje na mesto i ulogu Rezolucije 1244 u odbrani najvažnijeg državnog i nacionalnog interesa Srbije u ovom istorijskom trenutku. Upravo pokušaji da se ona potpuno marginalizuje i odstrani kao garant državnopravnog subjektiviteta Srbije sa KiM u njenom sastavu, dobijaju na težini i dinamici u kontekstu tekućih geostrateških interesa i ciljeva velikih sila povodom rata u Ukrajini i nove preraspodele globalnih moći, gde figurira i naš region sa nerešenim kosovskim pitanjem na čelu. Tome konkretno teže sadašnji pokušaji većeg dela kolektivnog zapada na čelu sa SAD i EU da pravnim sredstvima, preko „Ohridskog sporazuma” sa nametanjem njegove obaveznosti i odredbama koje upućuju na bilateralne odnose „jednakih strana” sa garancijama teritorijalnog integriteta tih strana, tako isposluju relativizaciju Rezolucije 1244 u domenu subjektiviteta Srbije sa KiM u njenom sastavu. A baš ona Rezolucija 1244 smeta.

Diplomata u penziji