Nakon šuma, stranci merkaju i vode u BiH

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Održavanje još jednog sastanka eksperata, koje su okupili međunarodni predstavnici, na temu podele državne imovine izazvalo je novo talasanje na političkoj sceni Bosne i Hercegovine. Za razliku od prethodnog susreta radne grupe OHR-a, koji je održan u ambasadi Nemačke, gde se raspravljalo o šumama, ovog puta domaćin je bila američka ambasada, a tema su bile vode.
Na ovom sastanku radna grupa je razgovarala o mogućnostima regulisanja vodnih resursa u okviru sveobuhvatnog rešenja pitanja državne imovine u BiH. Stručnjaci su raspravljali o različitim modalitetima vlasništva i korišćenja voda u BiH i upoređivali ih s drugim zemljama, kao i o upravljanju i zaštiti voda, navode iz OHR-a.
Peti sastanak radne grupe, koju je osnovala Kancelarija visokog predstavnika (OHR) u BiH, bio je povod za podsećanje javnosti na različite stavove kad je reč o vlasništvu nad imovinom. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je da sastanci „samozvanih eksperata” u vezi s imovinom predstavljaju „brutalno mešanje u unutrašnja pitanja i defakto priznanje da je BiH kolonija”.
Dodao je da neće biti razmatran nikakav predlog koji o pitanju imovine bude došao s adresa koje se nepozvano i neovlašćeno bave unutrašnjim pitanjima Srpske.
„Sporazumom kojim je nastala današnja BiH pitanje imovine je rešeno 1995. godine, a u oba entiteta i distriktu Brčko sprovedena je privatizacija državnog kapitala i sad se neko setio da pitanje imovine, kao, nije rešeno”, rekao je Dodik.
S tim u vezi, strani predstavnici u poslednje vreme daju izjave koje upućuju na to da favorizuju rešenja kojima se predviđa da svaki nivo vlasti (RS, FBiH, BiH, opštine i kantoni) treba da dobije deo imovine koji mu je potreban za funkcionisanje. Navodno, pokušavaju da dođu do predloga koji bi u narednim mesecima trebalo da dostave Parlamentarnoj skupštini BiH, kako bi ponudili svoje sugestije o tome kako podeliti imovinu.

Bošnjačke elite, pak, smatraju da kompletna državna imovina, a pritom misle i na šume, vode i poljoprivredno zemljište, pripada BiH.
S druge strane, u Srpskoj se pozivaju na Dejtonski sporazum i Ustav BiH i primećuju da je ta imovina već podeljena u skladu s teritorijalnim razgraničenjem. Kažu da predmet podele ne mogu biti javna dobra Srpske, već samo deo imovine koji se odnosi na sukcesiju ili objekte koje je koristila nekadašnja SR BiH ili JNA. Međutim, odbijaju da se o tome usvoji zakon na nivou BiH, već tvrde da je moguće napraviti sporazum između dva entiteta, koji su po Ustavu BiH vlasnici imovine na svojoj teritoriji.