Važan osećaj da negde pripadamo

Jedan ko nijedan – kaže narodna umotvorina. U svega tri reči krije se velika čovekova težnja, a to je da ne bude sam jer je socijalno biće. Uz to ide i želja da bude prihvaćen i voljen.

Taj iskonski poriv prati čoveka kroz sve njegove faze odrastanja i razvoja, pa želja da se pripada zajednici prisutna je kod dece, adolescenata, mladih ljudi, sredovečnih osoba i naravno starih.

Osećaj zajedništva s vršnjacima i kolegama

Važna je težnja pripadanja bilo porodici, u kojoj se pojedinac oseća bezbedno, bilo vršnjačkoj grupi ili prijateljima sa kojima mu je prijatno i komotno, da bude svoj na svome, bilo s kolegama sa kojima provodi veliki deo dana i deli taj osećaj zajedništva. Osećaj pripadanja ima nemerljiv uticaj na mentalno zdravlje, toliko da je ponekad čak i okosnica najvažnijih motiva koji neku osobu pokreću i određuju.

Psihijatar i psihoterapeut dr Petar Vojvodić navodi da postoje očigledni i manje očigledni načini na koje pripadnost ostvaruje uticaj na mentalno zdravlje.

U očigledne načine navodi pre svih snažnu socijalnu podršku koja je svima potrebna. Posebno u nekim okolnostima i teškim trenucima, bilo lično, bilo na širem planu.

– Jedan od najvažnijih aspekata mentalnog zdravlja jeste socijalna podrška koju dobijamo od drugih ljudi. Ona postoji u različitim oblicima. To može biti emocionalna podrška, praktična pomoć u nekim situacijama, deljenje informacija. Verujte, nekada je dovoljno i da je neko samo uz nas i to znači da se osećamo bolje. Samo prisustvo komšije, prijatelja u nekom momentu može biti lekovito – navodi naš sagovornik.

Doktor Vojvodić podseća da osobe koje imaju dobru socijalnu podršku tokom života daleko ređe pate od anksioznosti i osećaja usamljenosti.

Takođe, da bi se čovek osećao kao deo zajednice on mora u tom kontekstu da pronađe i svoju svrhu ili cilj, da se uvek određuje prema tome kako i šta može da uradi, da doprinese, razvija sebe ili svoje okruženje.

Volontiranje i sport u grupi

To je čest razlog zašto ljudi volontiraju, odlučuju se za ekipne umesto individualne sportova u kojima uspeh zavisi od grupe, učlanjuju se u klubove, posećuju društvene događaje. Dokazano je da osećaj svrhe i smisla doprinosi boljem mentalnom zdravlju, ali i većem zadovoljstvu sobom i životom.

– Pripadnost zajednici može indirektno da doprinese mentalnom zdravlju kroz promociju i održavanje fizičkog zdravlja. Na primer, zajednice koje promovišu zdrav način života, kao što su sportski klubovi ili grupe za rekreaciju, podstiču pojedince da se bave fizičkom aktivnošću. Takođe, pripadanje nekom klubu, grupi, sekciji pruža priliku za razvoj veština, stiče se samopouzdanje i generalno bolje mentalno zdravlje – poruka je dr Petra Vojvodić.

Konflikti neizbežni

Pripadnost nekada podrazumeva i konflikte, a dr Petar Vojvodić navodi da i oni mogu biti korisni za naše mentalno zdravlje.

U nekim manje prijatnim situacijama uočavamo kako drugi ljudi izlaze iz neprijatnosti, razvija se nov pogled na svet i okolnosti, što je još jedna korist za mentalno zdravlje.