Može li Ukrajina u NATO po izraelskom modelu

Pitanje oko kog se lome koplja je kada i kako će Kijev da se pridruži alijansi. Koliko ima odgovora „za” toliko je i „protiv” ali ima i „možda”. Džozef Bajden se našao pomalo izolovan kada je u pitanju ta ključna tema unutar Alijanse.

Bajden, koji je bio oprezan u pogledu uvođenja NATO-a u direktan sukob sa Moskvom, nastojao je da zadrži status kvo koji postoji više od decenije: obećanje da će se Ukrajina, sada verovatno najmoćnija vojna sila u Evropi, na kraju pridružiti Alijansi, ali bez utvrđenog roka.

Još u septembru prošle godine Volodomir Zelenski je izjavio da njegova zemlja podnosi zahtev za „ubrzano" pridruživanje NATO-u.

Prošlo je od tada mnogo vremena a sada "Njujork tajms" piše da se sve glasnije čuju novi zahtevi Bajdenu da podrži znatno brži i sigurniji put ka članstvu Ukrajine. Za američkog predsednika, sve opcije nose znatne rizike i kose se sa njegovom željom da izbegne podele u NATO i ali i da se izbegne treći svetski rat.

„Ukrajina u skorije vreme neće dobiti status članice NATO-a, maksimum na koji može da računa je da postane partner Alijanse, izjavio je bivši ukrajinski premijer Nikolaj Azarov.

"Ukrajina je izvan praga Alijanse, šta god obećavali u kabinetu predsednika. Očigledno je da Kijev neće moći da ostvari članstvo u NATO, kao ni u EU. Maksimum na koji mogu da računaju je status partnera, čija su maksimalna privilegija redovne političke konsultacije o bezbednosnim pitanjima", napisao je Azarov na Telegramu.

Mnogi saveznici, posebno iz zemalja koje se graniče sa Rusijom, nisu skeptični kao Azarov i žele da pruže Ukrajini snažnija politička obećanja u vezi sa članstvom uoči samita NATO sledećeg meseca u Vilnjusu u Litvaniji. Neki žele plan i konkretne ciljeve koje Kijev treba da ispuni, ali tek kada se sukob završi, rekli su zvaničnici Bajdenove administracije.

Vladimir Zelenski je zapretio, neki kažu i molio i najavljivao da će bojkotovati predstojeći samit NATO-a ukoliko njegovoj zemlji ne bude data mapa puta za članstvo.

Krisjanis Karins, premijer Letonije rođen u Americi, rekao je da je "jedina šansa za mir u Evropi kada Ukrajina bude u NATO-u". Govoreći na konferenciji u Rigi, on je rekao da svaki drugi ishod neizbežno znači da će se „Rusija vratiti".

Rusija više neće biti "pretnja" jer se napad na jednu zemlju NATO-a smatra napadom na sve.

Samo je Nemačka u potpunosti stala na Bajdenovu stranu, iako i nekoliko drugih saveznika ima svoje tihe sumnje u vezi sa spremnošću Ukrajine da se u potpunosti pridruži Alijansi – i rizicima da bi zemlje NATO-a mogle biti direktno uvučene u sukob sa Rusijom u budućnosti.

Nekoliko američkih zvaničnika, predvođenih državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, smatra da će Bajdenova administracija biti primorana da bude konkretnija o putu Ukrajine ka članstvu.

Administracija američkog predsednika se zalaže za "izraelski model", što znači vremenski ograničenu posvećenost održavanju priliva zapadnog oružja Kijevu, piše "Njujork tajms". Moguća „posvećenost" Kijevu bila bi kraća od desetogodišnjeg sporazuma koji je potpisan sa Izraelom, navodi se u izveštaju lista.

Takva varijanta ne odgovara Volodimiru Zelenskom, koji tvrdi da samo članstvo Kijeva u NATO može da garantuje bezbednost zemlje.

Protivnici ulaska Ukrajine u NATO su zabrinuti da bi to dodatno eskaliralo krizu sa Moskvom. Ruski zvaničnici za sukob u Ukrajini krive Zapad i širenje NATO na istok, prenosi RT.

Stoltenberg je pre mesec dana rekao je da se prijem Ukrajine u zapadni vojni savez neće dogoditi dok se rat nastavlja. Međutim, rekao je da bi Ukrajina mogla da se pridruži Alijansi u budućnosti.

On se sastao sa američkim liderom ranije ove nedelje, navodno je Kijevu predložio kompromisni predlog. To bi podrazumevalo obećanje da će se održati dotok oružja bez obzira na ishod ukrajinske ofanzive koja je u toku.

Zastupljenost Kijeva u bloku takođe bi bila podignuta na nivo saveta, što je Rusija imala pre nego što su se njeni odnosi sa Zapadom pogoršali. Tada bi "Ukrajina mogla da igra ulogu unutar NATO-a koju je nekada igrala Rusija", sugeriše list.

Ali i NATO čeka promene u svojoj strukturi, Stoltenberga menja novi čovek na čelu bloka a pitanje je šta budućnost donosi. Mnogo toga zavisi i od stanja na terenu.