U malinjacima mahom rade stariji radnici

Zbog nižih temperatura i čestih kiša, poljoprivrednici koji gaje maline ovog proleća nisu pošteno mogli ni da uđu u svoje malinjake, pa su stabla ovog voća sada upola manja. Vegetacija kasni, rod maline će biti slabiji i to sigurno za oko 30 odsto, očekuju iz Asocijacije proizvođača malina. Pošto na mnogim parcelama nisu na pravi način odrađene sve agrotehničke mere, to se odražava i na obuhvat radne snage, jer kada je rod manji ima i manje posla. Na to sve kada se nakalemi i nezainteresovanost ljudi, posebno omladine, da beru voće, malinari su u problemu. Kako naglašava Svetlana Cvijanović, predsednica Saveza poljoprivrednih proizvođača zapadne Srbije, u malinjacima mahom rade stariji, jer mladi nisu zainteresovani za teže fizičke poslove.

– To nije lak posao, treba raditi desetak sati na suncu i tako svaki dan. Primetan je deficit radne snage, pa ako bih bila u situaciji da mi zafali radnika, morala bih da zaposlim i strance. Za sada nemam potrebu za angažovanjem inostrane radne snage, ali ništa nije nemoguće – kaže Cvijanovićeva. Ona u okolini Šapca ima oko dva hektara zemlje pod malinama.

Berba voća po kojem je Srbija planetarno poznata počinje obično krajem maja, a sada će, zbog loših vremenskih uslova, početi u junu, možda čak i kasnije, polovinom narednog meseca. To ipak ne znači da na plantažama nema radnika. Oni imaju posla, dodaje Cvijanovićeva, i to oko rezanja, okopavanja, sečenja voćki...

– Kod mene je već angažovano desetak radnika, a u malinjacima smo od marta, kad god vreme dozvoljava. A kada krene prava berba, na polju će biti između 25 i 30 berača. Za sat rada može da se zaradi 300 dinara ili 110 dinara po kilogramu ubrane maline. Tako je bilo prošle godine, a ove će možda cena radnog časa biti i malo viša – najavljuje ona.

Ipak, naglašava da malinari imaju veliki problem, jer rod od 2022. nije naplaćen, a ove godine se najavljuje niža cena maline nego što je bila lane.

– Zato ćemo morati dobro da kalkulišemo, šta i kako dalje, ako mislimo da nastavimo da radimo i zaradimo. Jer, u procesu proizvodnje maline oko 75 odsto troškova proizvođača odlazi samo na plaćanje radne snage, a to podrazumeva ne samo berbu voća, već i vezivanje, rezanje, okopavanje zemlje i to dva-tri puta u sezoni, potom plevljenje, pa ponovo priprema zemlje za sledeću godinu. Sve to treba platiti. Treba biti korektan, jer i to malo radnika olako može da ode dalje, kod nekog drugog, za veću dnevnicu – napominje Cvijanovićeva.

Ovog sočnog voća po kojem je Srbija prepoznatljiva u svetu danas ima manje nego pre desetak godina. Svojevremeno je u Srbiji pod zasadima maline bilo oko 24.000 hektara, prema statističkim podacima, a sada oko 12.000 hektara. Predsednica saveza podseća da je to dokaz urušavanja proizvodnje maline.

– Oko pet tona po hektaru je prinos maline u Srbiji što je malo da bi proizvodnja opstala. Stanovništvo koje se bavi proizvodnjom je sve starije, i ne može više da se bavi tim poslom, da bi prinosi bili sve veći – navodi ona. Dodaje da je prošle godine u Srbiji proizvedeno između 55.000 i 60.000 tona ovog voća, a već sada, počevši od početka 2022, izvezeno je oko 80.000 tona.

– Navodno, imamo na lageru još oko 20.000 tona. Naši hladnjačari rade uvoz maline, i onda je reeksportuju kao srpsku malinu, i to nama proizvođačima pravi veliki problem na svetskom tržištu. Jer, naša malina, sorte vilament, i dalje je najzastupljenija na prostoru Srbije. To je jedna od najlepših malina koja se koristi u smrznutom stanju. Za njom je velika potražnja, jer je specifična po aromi, mirisu, količini šećera. Međutim, uvozom drugih sorti, kao što je recimo polka koja je manje kvalitetna od vilamenta, mi narušavamo kvalitet svoje maline, jer se druge sorte pokušavaju umiksati sa domaćom malinom, pa samim tim kvalitet domaće opada – objašnjava Svetlana Cvijanović.