Klasa koja izaziv respekt

Mercedesova C klasa debitovala je još aprila 1993. godine kao popuna jednog segmenta - više srednje klase, segmenta koji je postajao sve interesantniji za zahtevnije kupce evropske srednje klase. Od prvih dana privukao je pažnju, a tokom godina doživeo nekoliko izmena i ulepšavanja. Najnovija C klasa u sadašnjem izdanju premijerno je prikazana prošle godine u januaru i odmah postala pravi bestseler giganta iz Štutgarta.

Na „Politikinom” testu našla se ponovo ali sa dizel agregatom od 2.2 lit., posle godinu i po dana, na svojevrsnoj proveri „zuba” vremena, mada je to vreme ipak kratko za donošenje nekih konačnih sudova. Ali, jedno je izvesno: ovaj model u Mercedesovoj gami beleži same rekorde. Naime, odmah po pojavljivanju na tržištu postao je broj 1, a prema najnovijim podacima nadmašiće po prodaji prethodnu godinu. Samo u avgustu prodato je 30.900 modela C klase.

C klasa po dimenzijama ne spada u prevelike automobile. Kraća je od konkurenta audija A 4 ali duža od BMW serije 3. Iako je lepota stvar ukusa ipak smo skloni da C klasu proglasimo za mis u ovoj konkurenciji. Lepe, elegantne linije, kratak prednji i zadnji deo dodatno je čine kompaktnom pojavom, dok široka maska sa velikim svetlosnim grupama i niskim otvorima za protok vazduha daju agresivan izgled prednjem delu. Ulazak u ovaj automobil otkriva tek jednu od „tajni” uspeha ne samo ovog modela mercedesa. Dominiraju kvalitetni materijali, preciznost u završnoj obradi, i već prepoznatljiv mercedesov kokpit. Sve je na svom mestu, pregledno i lako dostupno, osim ručice pokazivača pravca koja je nešto niže od uobičajenog položaja i deluje kao da je u položaju levo. Ipak, na to se navikne vrlo brzo. Sedišta su široka i udobna, podešavaju se sa strane, elektronski. Na centralnom tunelu pored ručice automatskog menjača nekoliko kaseta i naslon za odmor ruke. Tu je i dugme za izbor moda u menjaču - konfor ili sport, uz opciju ručnog biranja brzina, što se u praksi pokazuje kao nepotrebno, jer ova limuzina i u sport modu može da zadovolji i nepopravljive trkače.

(/slika2)To je zbog druge „tajne” koja se nalazi ispod haube. Radi se o dizel agregatu zapremine 2.2 litra sa 170 ks, ali i enormnim obrtnim momentom od čak 400 Njutnmetara pri 2000 obrtaja. Nema turbo rupe, motor startuje žustro čim se doda gas i konsekventno vuče do preko 4000 obrtaja. U konfor modu menja pri nižim, u sportu pri višim obrtajima, pa ko voli neka izvoli. Sve to bez trzaja i remećenja udobnosti putnika. Radi tiho u svim područjima obrtaja.

Treća „tajna” leži ispod automobila. To je donji postroj sa svom potrebnom elektronikom koja obezbeđuje stabilnost u kritičnim uslovima. Isprobali smo je ovog kišnog vikenda na mokrim i klizavim kolovozima i funkcionisala je besprekorno. Svaki put kada bismo preterali sa gasom ili u krivini naišli na neku „preglabicu”, zanošenje repa bivalo je korigovano munjevitim vraćanjem na „početnu poziciju”. Ogibljenje je dovoljno tvrdo za osećaj bezbednosti, ali i meko za udobnu vožnju. Tu je postignut skoro savršen kompromis za ovu klasu.

Četvrta „tajna”doduše nije baš tajna. To je utisak koji trokraka zvezda ostavlja na okolinu. Neko može voleti, ili ne voleti mercedes (ima i takvih), ali se imidžu ove marke ne može poreći da je broj 1. Pogotovu na beogradskim ulicama i auto putu. „Car” uvek zaslužuje poštovanje…