Biće jednom u Crnoj Gori

Ni najveći pokeraši u Montenegru, sa velikim zlatnim prstenjem i košuljom raskopčanom tri dugmeta nadole, kao ni sami učesnici parlamentarnih izbora, još ne znaju kako će izgledati buduća vlada Crne Gore. U nekoj vili, na nekom brdu, odakle se pruža pogled na čarobno more, Milo Đukanović se mnogo lakše miri sa sudbinom nego sa gubitkom apsolutističke vlasti, čije tanke niti održava kroz podmlađeni DPS, čiji ga rezultati uveravaju da će se možda ponovo reinkarnirati kroz mlade momke koje je isturio na scenu.

Ali, njegovo vreme je iscurelo i sada su neki drugi momci u igri, čija imena do pre tri godine niko nije znao, čija lica niko nije prepoznavao, čija su se imena teško pamtila, ali su u procesu Milovog pedantnog razvlašćivanja, počeli da preuzimaju poluge vlasti, zamah po zamah, kao u dugom plivanju ka pučini.

Jedan od prvih, a najverovatnije i prvi, jeste tridesetšestogodišnji Milojko Spajić, lider Pokreta „Evropa sad”. Školovan je na najprestižnijim univerzitetima, od carskog Japana, gde je kao stipendista vlade u Tokiju diplomirao ekonometriju i kvantnu ekonomiju, potom pohađao kratak kurs u komunističkoj Kini, da bi onda bio katapultiran u Francusku, na najuticajniji evropski univerzitet za finansije, pariski HEC. Ali škola je škola, a praksa je praksa, te natankovan znanjem i naučnim titulama, Milojko mora primeniti naučeno, pohvatati poslovne šeme, naučiti kako se upravlja menadžmentom i ljudskim resursima i dušama na najvišem nivou, a poligon za takvu obuku su globalne finansijske korporacije Goldman Saks i Siti banka. Odatle idete ili u veliki biznis ili veliku politiku, pa posle partnerstva u jednom fondu mističnog Singapura, gde se ukrštaju interesi američkog neoliberalnog i kineskog crvenog carstva, Spajić se vraća kući. Zove ga majka Crna Gora.

Ali, u zemlji Brda i Primorja, plemena i familija, gde svako svakoga zna u dušu, odavde unazad vekovima, treba savladati politički menadžment koji se nigde ne izučava, već se deluje na osnovu instinkta, dakle, onako kako ti kaže stomak, a ne diplome. Planiran za predsednika, neposredno pred izbore i konačni obračun sa Milom, iz biografije Milojkovog džepa odjednom je izvađeno srpsko državljanstvo, pa se čitava konstrukcija srušila i u igru je upao igrač sa klupe. To je Spajićev zamenik iz Pokreta „Evropa sad” Jakov Milatović, momak slične učenjačke biografije, s tim što se školovao kao stipendista američke i britanske vlade na zapadu. A Mila bi pobedio bilo ko, a kamoli ne Jakov, te se priča grana na nekoliko delova. Jedan ekspertski pokret i dva momka koja su ušla u prvu postmilovsku vladu Zdravka Krivokapića menjaju uloge, ali ne i pokret, tako da Milatović postaje predsednik države, a Spajić kao da lebdi – ni na Lovćenu, ni na moru.

Trebalo je poslagati sve kockice u Crnoj Gori, a avgustovska većina iz 2020. godine, koja je bila ključna za svrgavanje Mila, a čiji je idejni projekat napravljen u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, gde je stolovao glavni arhitekta Amfilohije Radović, uz koordinaciju sa još nekoliko međunarodnih biroa, kao da nije znala šta će sa vlašću, pa upada još jedan igrač – Dritan Abazović, lider pokreta URA. Stari vukovi Andrija Mandić i Milan Knežević, znajući da su nepoželjni, kao predstavnici Srba u zemlji članici NATO-a, obogaćenoj kapitalom ruskih oligarha, pružaju podršku glasovima, organizacijom i vezama po dubini Crne Gore. Posle Dritanovog ustoličenja za premijera, uz manjinsku podršku Milovog DPS-a, činilo se da je Đukanović popio eliksir mladosti, jer pada najpre Krivokapićeva apostolska vlada, pa onda i Dritanova, ali ne i Dritan, koji potpisuje Temeljni ugovor sa SPC i preuzima sve poluge bezbednosnog sektora: tajnu i javnu policiju, instrumente za kojim čeznu svi vladari.

Dok Dritanova privremena vlada i dalje vlada, jer njegov kabinet je oboren, ali ne i Dritan, pa je njegov tehnički mandat duži od redovnog, Spajić je pokazao da je očigledno mnogo tvrđi igrač neko što je pokazao kao ekspert i ministar finansija, obećavajući velike plate i penzije. Njegov pokret je osvojio najviše glasova, dok je Dritan sa svojim političkim arhineprijateljem, demokratom Aleksom Bečićem formirao koaliciju, a Demokratski front se razdužio, stvarajući „Pokret za budućnost”.

Kako je nekoliko dana pred izbore Dritan pustio u javnost aferu „Do Kvon”, međunarodnu triler sapunicu o južnokorejskom kralju kriptovaluta koji je proneverio 40 milijardi dolara, pokušavajući da spakuje Do Kvona i Spajića u isti paket propalih akcija, Do Kvon je uhapšen, a Spajić je pobedio. Zato tek sada sledi prava igra moći.

Spajić je tokom izborne noći bio izričit da neće da vidi Dritana očima, a kamoli u vladi, a u intervjuu crnogorskim medijima je pokazao da ume da bude i duhovit, što je za sada bio isključivi adut Milana Kneževića. Spajić je rekao da sada ulazimo u tehnički mandat tehničke vlade. Naravno, još Dritanove. Takođe je Dritanu poručio da ide na TV duel sa Do Kvonom.

Ali, kako teku postizborni dani i noći, postizborna kombinatorika se komplikuje. U prvom momentu Spajić je kao idealnu kombinaciju imao sledeću jednačinu – vladu bez DPS-a, bez liste Mandića i Kneževića i bez Dritanovog pokreta URA. Bez „milovaca” juniora, jer je i dalje u društvu pritisak da sa DPS-om nema bilo kakvog saveza. Bez Mandića i Kneževića, zbog uticaja zapada i pojedinih struktura iznutra. U ovom zbiru, Spajić ima svoju Evropu sad sa 24 mandata, plus manjine sa 10, odvojenog Bečića od Dritana, sa sedam i dva mandata Jokovićevog SNP-a. To su dovoljna 43, od ukupno 81 mandata. U tom slučaju, Spajić će imati tanku većinu, a to je u Crnoj Gori ples po vrhu stenja, ispod kojeg nema mora!

Druga kombinacija je da se ova jednačina dopuni Mandićevom i Kneževićevom listom sa 13 mandata, što bi dalo ubedljivu većinu od 56 poslanika. Zanimljivo je da je ovu kombinaciju predložio Zdravko Krivokapić, politički sin pokojnog Amfilohija i politički otac Milatovića i Spajića. U tom slučaju, van vlasti bi ostali DPS i Dritanova URA. Milovci junoše iz jasnih razloga, Dritan iz osvetničkih.

Treća kombinacija je da većina iz 30. avgusta 2020. godine, plus manjine, formiraju novu vladu, što bi značilo da su u kabinetu svi, osim DPS-a. To bi bila većina od 60 poslanika. Ovom opcijom, lista DPS-a se potpuno izoluje i tako bi se Milo dodatno pritisnuo da se i suštinski pomeri iz duboke senke, iz koje tankim nitima vuče konce svojih mladih lutki.

Četvrta kombinacija je da Spajić dogovori koaliciju sa DPS-om. To bi Spajiću menadžeru bilo primamljivo, zato što bi ga to najmanje koštalo. Jer, DPS je spreman da prihvati i najmanje, samo da bi pokazali da su u vlasti samo tri godine posle sudbonosne 2020. godine. Ali, ova kombinacija je najmanje verovatna, jer bi Spajić ne samo politički oživeo Mila već bi ga i botoksirao. Milo bi opet postao mlad, lijep i pametan!

Peta kombinacija je da ne bude nikakvog dogovora i da se krajem jeseni ide ponovo na izbore. Ovome se, verovatno, najviše nada Dritan, kako bi za još koji mesec produžio rad svoje „tehnički tehničke vlade”.

I ko, konačno, vlada Crnom Gorom? Tek ustoličeni predsednik Milatović? Ili Spajić, koji tek treba da se ustoliči na mestu premijera? Odnos između njih dvojice je intrigantan, jer ma kakve bile ustavne nadležnosti balkanska politička pravila ne poznaju dvosed kao dizajn vladarskog prestola. Postoji samo fotelja jednosed!