Dronovi ubice pod lupom pravnika

Međunarodno krivično pravo moglo bi u budućnosti da reguliše i problem rudarenja kriptovaluta, ali i krivičnu odgovornost veštačke inteligencije koja upravlja dronovima u ratnim dejstvima, rečeno je na otvaranju 23. tradicionalne naučne konferencije, u organizaciji Udruženja za međunarodno krivično pravo, koja se ove godine održava na Paliću.

Učesnike savetovanja pozdravili su predsednik udruženja prof. dr Milenko Kreća, državna sekratarka u Ministarstvu pravde Livija Pavićević, gradonačelnik Subotice Stevan Bakić, direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić i prodekan za nastavu Pravnog fakulteta u Beogradu prof. dr Bojan Milisavljević.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Milan Škulić otvorio je radni deo konferencije zanimljivom temom o upotrebi besposadnih letilica – dronova u oružanim sukobima.

– Iskustvo je pokazalo da je čovečanstvo veoma inventivno u osmišljavanju načina ratovanja. Međunarodno krivično pravo postavlja pitanje da li dronovi mogu „činiti” ratne zločine. Prihvaćeno je mišljenje da je to sredstvo, kao i svako drugo, kojim se postižu ciljevi u ratu, a koje se može koristiti i za izvršenje ratnih zločina, koje čini „daljinski pilot”, odnosno operater drona – rekao je dr Škulić.

Postavlja se pitanje kako krivičnopravno reagovati kada se dronom ne upravlja daljinski, već se radi o dronu kao obliku „militarizovane veštačke inteligencije”, što trenutno po raspoloživim podacima još nije prisutno u aktuelnim ratovima. Ali, po svemu sudeći, samo je pitanje vremena kada će i „roboti” voditi oružanu borbu. To zahteva dodatnu regulativu, koja bi se mogla ticati, kako je rekao profesor, i drugih oblika militarizovane veštačke inteligencije, poput „vojnika robota”, do sada poznatih samo iz naučnofantastičnih filmova.

– Kada je reč o dronovima, ako je besposadna letelica tako usmerena da gađa civilne ciljeve, onda je to samo po sebi krivično delo onoga ko je letilici ugradio takav „obrazac dejstva”. Ukoliko veštačka inteligencija samostalno bira cilj čijim se uništenjem čini ratni zločin – onda je pitanje ko je letelici omogućio da dejstvuje na ovaj način. Ako se pretpostavi da dron „deluje samostalno”, onda bi postojala jedna varijanta komandne odgovornosti, ali samo kada bi to bilo striktno propisano u pravnim izvorima, što još nije slučaj. Međunarodno krivično pravo bi u budućnosti svakako moralo da se pozabavi i tim potencijalnim problemom – rekao je dr Škulić.

Na konferenciji je bilo reči i o Međunarodnom krivičnom sudu, Rimskom statutu, praksi Evropskog suda za ljudska prava, ali i o zločinima osoblja mirovnih misija, regrutovanju dece za učešće u oružanim sukobima. U nastavku rada biće reči, između ostalog, o položaju sudija i tužilaca i reformi pravosudnih zakona u Srbiji, zatim o sajber-kriminalu, kazni doživotnog zatvora i krivičnim delima protiv životne sredine.

Uz dvesta krivičara i najbolji studenti Pravnog fakulteta BU

Savetovanju na Paliću prisustvuje čak dve stotine krivičara – sudija, tužilaca, advokata i profesora iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, BiH, kao i gosti iz Indije. Na konferenciji učestvuju i najbolji studenti Pravnog fakulteta u Beogradu, čiji se stručni radovi nalaze u zborniku zajedno sa 51 referatom iz oblasti međunarodnog krivičnog prava.

Uključivanje studenata u naučne i stručne konferencije, čiji radovi, po oceni recenzenata iz sveta nauke, često nimalo ne zaostaju i za nekim klasičnim naučnim radovima, značajna je novina, koja je naišla na veliku podršku svih renomiranih učesnika konferencije – profesora, istraživača i nosilaca pravosudnih funkcija. Kako su objasnili organizatori, ideja Udruženja za međunarodno krivično pravo jeste da na ovaj način neposredno stvara sopstveni naučni i stručni podmladak, ali i da skrene pažnju javnosti na najbolje studente Pravnog fakulteta.