Kuća je zajednička duša porodice

Umetnički fotograf Stanko Kostić (1964), informatičar po obrazovanju, na više od 100 kolektivnih i 70 samostalnih izložbi svojih fotografija širom Srbije i van nje njihovom lepotom dokumentuje bajkovitu i stvarnu lepotu njene „rajske bašte”. Deo te bajkovitosti, pored vodenica, pećina, grnčarije, ćilima i običaja su i stare kuće i rajski krajolici u kojima one samuju i podsećaju nas na kratkovidost i nemar ne samo prema toj lepoti nego i prema sebi, svojim korenima i svojoj duši.

Kuća je naša mala crkva, naša duša i zajednička duša porodice, veli naš sagovornik Stanko Kostić, a svedoči najnovijom tematskom izložbom fotografija starih kuća „Narodi neimari Srbije – Rukom po meri”. Izložba je iz Galerije Srpske akademije nauka, na svom putu po Srbiji, kao i neke od prethodnih tematskih izložbi gostovala u galerijama širom Srbije.

Svojim fotografijama starih kuća nas podsećate ne samo na to kako se nekada živelo i gradilo, nego i koliko je narodni samouki genije bio domišljat, a lepotu su stvarali sami po meri svoga dara. Šta je to što je pre trideset godina odlučilo da se latite foto-aparata i krenete od svog zavičaja, pa nastavite „uzduž i popreko” diljem Srbije?

Kada sam iz sigurnog toplog doma krenuo na studije u Beograd, vraćajući se u zavičaj, primetio sam da se taj bajkoviti i sigurni svet smanjuje pred mojim očima. Nije više ni izbliza bio veliki kao u detinjstvu. Poželeo sam da ostvarim dokumentarni zapis o onome što polako nestaje i urušava se pred našim očima. Vremenom, granice su počele da se šire, tako sam primetio lepe, skladne male, a mnogoljudne kuće koje nestaju. A te male kuće iznedrile su mnogo više značajnih, i velikih ljudi nego današnje velike, raskošne palate u kojima se neguju egoizam i egocentričnost, a ne solidarnost, velikodušnost i kolektivni duh.

(Foto:grafisali ste stare kuće, u istočnosrbijanskim selima, na Pešteri, Staroj planini. Svuda je sve staro, ponegde, još poneka staramajka čuva ognjište, ali vaše foto-oko je uvek mlado. Šta ga dodatno podmlađuje i upućuje vas da ostavite večnosti svoj svetlopis?

Moj život u seoskom domaćinstvu me je inspirisao i ostavio te svetle tragove u sećanju. Ja putujući samo tragam za motivima i na celoj teritoriji Srbije otkrivam kuće koje lagano nestaju pod naletom savremenog života i globalizma.

Počeli smo da se stidimo svojih korena, samim tim i kuća, a i sa kućama je kao i sa jezikom. Čuvajući reč, čuvamo svoj identitet. Čuvajući kuću kao deo arhitekture, čuvamo i sebe kao deo naciona.

Često ističete da ste fotografišući mesta, predele, polja, šume, vode, vodenice, pećine, klisure, kuće i bunare, manastire i urbane fasade, hteli da pokažete skoro bajkovitu lepotu Srbije najpre onima koji žive u njoj, a potom da prizovete i one koji ne žive u njoj da dođu i vide ih. Koje još ideje i namere vas na to podstiču?

Neko je već rekao da lepota leži u oku posmatrača, a to se uči iz kuće. I ljubav prema životu se uči u kući. Slikanjem kuća i nekadašnjeg života u njima, želim da ostavim trag o vremenu koje je prošlo. A fotografija je vanvremenska. Ona govori istovremeno o nečemu što je bilo, a u trenutku gledanja, vi živite sa njom i ona je sa vama u sadašnjosti. Istovremeno, šalje poruku budućnosti kako se nekada živelo u skladu sa prirodom. Tada se pila čista voda, plivalo se i kupalo u reci čija voda je mogla da se pije. Sve te fotografije su moji vremenski svetlopisi sa puta kroz Srbiju.

Pored angažovanih motiva, vas kao umetničkog fotografa, dobitnika brojnih nagrada, između ostalog i nagrade Vukove zadužbine za umetnički rad, pokreću i estetski motivi. Na koje načine foto-aparatom ostvarujete likovnost i plemeniti višak koji nadrasta dokumentarnu dimenziju fotografija i uzdiže ih do umetničkih slika?

Moje fotografije su estetizacija te lepote. One izazivaju emocije i tog trenutka prerastaju registrativnu nameru i postaju umetnička dela. Meni je drago da govorim o svojim slikama, ali ne da bih ih tumačio nego da ponešto kažem o njihovim porukama. Govoreći o Srbiji kao rajskoj bašti, fotografije govore o životu koji je bio u skladu sa prirodom i koji bi trebalo da bude u skladu sa njom.

Nalazite lepotu fotografišući i ono što se ruši, propada, kao što ispirač zlata strpljivo prosejava i ispira pesak za koju zlatnu mrvicu. Šta ste sve tokom tridesetogodišnjih fotografskih hadžiluka naučili o prirodi, našim precima i njihovom životu, njihovoj životnoj filozofiji?

Neprestano sam osluškivao prirodu, njene damare i život u njoj. Sve što sam doživeo, preradio sam u sebi i predstavio na svojim fotografijama u tematskim ciklusima. Silazio sam ispod zemlje, slikao sam lepote pećina, nisam se bavio samo površinom. Leteo sam paraglajderom i odozgo gledao život. Šest tematskih izložbi imao sam samo u Galeriji SANU. Među njima: „Priča o vodenici”, „Ćilim, put niti”, ciklus o Hilandaru... „Niti” su gostovale i u Poljskoj, izložba o veštini preživljavanja u dolini Mlave, u Strazburu. Sve te izložbe nose zajedničku poruku da treba da imamo male snove, jer mali snovi čine ljude srećnim. Sve te fotografije starih kuća i starih zanata spomenik su rukodejstvu i ljudskoj ruci koja stalno radi i gradi. Kuće sa mojih fotografija su nastajale i „rasle” i po dvadeset godina da bi postale sigurnost i duša ukućana, a današnje velelepne hladne kuće „izrastu” za nedelju dana i postanu tvrđave egocentrika.

Staramajke na vašim fotografijama su u skoro srodničkoj bliskosti sa svojom jedinim „ukućanima”: mačkom, psom ili kokoškama, a i oni sa njima. Skoro porodična idila za koju treba imati i oko i dušu, bar koliko je oni međusobno imaju?

Te staramajke na fotografijama nikad se ne žale na bilo koga iz porodice, niti na svoj život, iako žive teško. One žive u nadi da će se njihovi najmiliji vratiti ili za trenutak kada će možda jednom godišnje videti svoju porodicu. Baka, sa mačkom i kučićima, koja plete džemper, ne plete džemper za sebe nego sinu ili unuku koji živi negde u daljini. Ona i dalje brine o njemu i radi da bi doprinela zajednici. Taj džemper koji isplete prepun je ljubavi. U njemu će unuk ili sin drugačije da se oseća, jer je u njega utkana majčinska energija i ljubav.