Osmesi nadmoćnih maratonaca

U Senti su održana pojedinačna prvenstva Srbije. Uz mnoge razlike, spajale su ih izuzetna borbenost na oba fronta i nadmoćne pobede novih šampiona. U apsolutnoj konkurenciji, koja je uprkos promeni naziva ostala muška, odnos pobeda i remija bio je 25:20, a u ženskoj čak 31:14.

Kao retko kada, na domaćoj sceni imali smo svu petoricu aktuelnih olimpijaca, kojima je prema očekivanju ubedljivo pripao „gornji dom”. U takvim okonostima, četvrti trijumf Aleksandra Inđića delovao je impresivno, ne samo zbog poena više od drugoplasiranog Roberta Markuša. Nametnuo je karakteristično silovit tempo od samog početka, rano savladao drugog favorita Velimira Ivića i trećeplasiranog Miloša Perunovića, a završni susret sa Borkom Lajthajm doveo do pobede kada mu je i remi bio dovoljan.

Retko se viđa takav osmeh na Inđićevom licu kao na završnoj svečanosti u Senti. Pitamo se šta taj osmeh znači:

– Blago zadovoljstvo i opuštanje posle 36 partija za 40 dana! Prvo turnir u Bakuu, zatim u Emiratima dva zaredom, pa sutradan prva partija u Senti.

Pobeda protiv Velimira Ivića bila je od velikog značaja:

– Žreb mi je pomogao da u svim susretima sa reprezentativcima vodim bele figure. Imao sam i pomoć Nikole Nestorovića kao sekundanta što se pokazalo veoma uspešno. Velju sam pokušao da iznenadim novošću, ali on je bio spreman, tako da sam morao da improvizujem. Posle žrtve figure stičem dugotrajnu inicijativu i mada jači računari daju prednost crnom, ona nije veća od +1, a nalazi se pod stalnim pritiskom.

Od susreta sa drugoplasiranim Robertom Markušem u pretposlednjem kolu mnogo je zavisilo:

– Robija sam malo iznenadio, pošto samo s vremena na vreme igram 1.e4. Tražio sam nastavke gde ima igre, ali nisam išao na maksimum.

I na kraju duga borba sa Borkom Lajthajmom:

– Jutarnja partija, malo sam olako počeo a zatim se trgao i shvatio da moram da razmišljam. Drugi deo je bio dosta dobar.

Inđić se izdvaja po sposobnosti da se probije do samog vrha umesto da se zadovolji visokim plasmanom. Delio je prvo mesto u Dubaiju pre korone, u Lisabonu pobeđivao i bio drugi, slavio u Taškentu po klasičnom i ubrzanom tempu, a u Bakuu prošlog meseca bio drugi. Šta mu nedostaje da se ustali na tom nivou?

– Da znam, stalno bih to radio – kaže sa osmehom. – Moj stil je još uvek prilagođen otvorenim turnirima, uz retke pozivne. Tražim balans kvaliteta i solidnosti, da s pozicije sile kontrolišem partiju. Oba turnira u Emiratima završio sam rezultatski loše jer sam ispromašivao „penale”. Mišri sam odbio remi i dva poteza kasnije prevideo. Iako rejting ne napreduje mislim da je ono što radim dugotrajno dobro, uz povremene uzlete i povremene trenutke slabosti. Raduje me što sam u par navrata uspeo da povežem po 15-20 partija bez poraza.

I osmeh Marine Gajčin na fotografiji dvoje pobednika deluje posebno. Kako i ne bi, kada do prve titule državne prvakinje dođe sa dva poena prednosti, sa istim rezultatom kao Inđić – šest pobeda i tri remija.

Nije, međutim, pobeda u Senti jedini razlog za njeno zadovoljstvo. Zatekli smo je na proslavi, ali ne šahovske titule nego diplome Matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Pitamo je koliko je bilo teško studirati matematiku uz šah?

– Meni je matematika uvek išla lagano i spontano. Poslednji ispit bila mi je fizika – jedini nematematički predmet. Najteže je biti dvostruki agent, ceo život imam osećaj da mogu bolje i na jednoj i na drugoj strani. Sad sam slobodan čovek! Zaokružilo se nešto, ali idem korak po korak, cilj mi je da budem i ove godine u reprezentaciji. Bila sam i ranije, a sada imam više argumenata za to.

Marina je rođena u Apatinu, a šahovski stasala u Somborskom šah-klubu, pod rukovodstvom Josipa Dekića. Rano je stigla do reprezentacije i dve pojedinačne srebrne medalje na petoj tabli, na evropskim prvenstvima 2017. i 2021. I to nisu jedine srebrne medalje, pre ove zlatne:

– Na državnom prvenstvu 2021. ispustila sam titulu u poslednjem kolu, a prošle godine sam bila druga iza Irine Čoluškine. Počeli su da me zovu „srebrna Marina”. U Senti sam imala neobičan raspored, sa pet najjačih na startu. Uoči petog kola, sa Jovanom Erić, imala sam pola poena zaostatka i znala da moram da igram na pobedu. Bila je vratolomna partija, od kvaliteta više za mene do kvaliteta manje, iz slabije u jednaku poziciju. Na kraju Jovana nije prometila opasnost od moje žrtve konja. Svi su mislili da nemam hrabrosti da odbijem remi, a trebalo je za preostala tri minuta izračunati da ne gubim pešačku završnicu ako do nje dođe.

Marina sa osmehom hvali uslove u Senti i prijatnu nenametljivost sudija, Jasne Šakotić i Vladice Andrejića. Objašnjava zašto se od 2017. do danas njen rejting kreće između 2.200 i 2.300 poena:

– Loš izbor turnira i rad koji nije usklađen sa takmičenjima nego sa ispitnim rokovima. Nedostajalo mi je da igram na jačim turnirima i dobijem mnogo više „batina”. Forma je nešto na čemu mora da se radi, u šahu su i dve nedelje pauze previše.

Gotovo sve naše šahistkinje se odlučuju za studije i mogućnost „rezervne profesije”. Marina je i taj kritični period završila rano, sa 22 godine. Zahvaljuje se porodici kao najvećoj podršci i sada može da raširi krila u šahu:

– Nemam stalnog trenera, to mi nedostaje. Povremeno radim s nekim konkretno, a za formu zovem Irinu. Sada krećem da radim i na tom segmentu – najavljuje nova prvakinja Srbije.

Reklo bi se, u pravi čas. Vreme je da Marina Gajčin pokaže šta može sa mnogo više slobodnog vremena nego prethodnih godina.

Konačni plasmani

Šahisti: 1. Inđić 7,5 (iz 9), 2. Markuš 6,5, 3. Mil. Perunović 6, 4-5. Ivanišević i Ivić po 5,5, 6. S. Tadić 4, 7. A. Kovačević 3,5, 8. Lajthajm 2,5, 9-10. Ljepić i M. Ivanović po 2 poena.

Konačan plasman: 1. Gajčin 7,5 (iz 9), 2-4. Čoluškina, Erić i S. Đukić po 5,5, 5. Manakova 5, 6. K. Ostojić 4,5, 7. A. Jovanović 4, 8. Drljević 3,5, 9. A. Tadić 3 i 10. M. Stanković 1 poen.