ČUVARI PATRIOTSKE NEVINOSTI

Rastureno je još jedno neraskidivo kumstvo. Šešelj je bacio teško prokletstvo na Nikolića, a ovaj još nije sasvim razvezao jezik. Vojvoda beše za njega nedostižna politička zvezda, sve dok mu robijanje nije „iskrivilo svest”.

Može biti da za takvo stanje stvari i nije bio potreban status patetičnog sužnja, kojitribunalu i ostatku srpstva stalno preti novim rigoroznim dijetama i testamentima. Šešelj je i ranije bio nadaren za spektakularna mahnitanja, pa ih je i činio na radost i zgražavanje dela javnosti sklonog da se njime bavi.

Ali, testija se nosi na kladenac dok se ne skrši. I sada je pitanje čija se razbila. Dok se radikali, podeljeni na mrzilačke frakcije bacaju blatom i drugim supstancama na svoje doskorašnje saborce, čaršija uživa. Svašta se tu može čuti i videti, osim Aleksandra Vučića, koji se izgleda stropoštao u tešku postkumovsku depresiju. Tako je prva dva dana postao „zvezda prelaznog roka”, a posle se preobličio u neodlučnog kalkulanta koji nije u moći da presaldumi kome će kumstvu da se odazove.

Vučić primenjuje strategiju adolescenta kad mu se razilaze roditelji. Mrzi i voli oboje, najradije bi ostao sam i tako ih kaznio, ali nema kud da se dene. Neko od kumova će se prihvatiti starateljstva nad njim, očekujemo da takvu odluku gensek radikala ovih dana obznani kao svoju.

U prošli petak Nikolić je, sve s plačevnim Delićem i ostalima, izbačen iz stranke. Označen je kao izdajnik radikalske „ideologije”, a samim tim i srpstva. Kako je to uopšte mogućekad je Toma bio atestiran za raspodelu takvih ocena? Naravno da je moguće, jer je „rečnik uvreda” samo u jednoj glavi, koja smišlja šta će koji srećnik da odvali pred srpskom patriotskom publikom.

Toma je do pre nekolikosedmica bio neprikosnoveni uzor rodoljublja, a danas je izdajnik. Njegovim delom će se, svojim suptilnim ocenama, baviti gospođa Radeta i ostale zvezde jezičke radikalske sekcije. Tako je ispalo da je staza slave, s monopolom da se čuva čast otadžbine, sasvim blizu deponije sa izdajničkim otpadom.

Jeste Nikolić učinio krupnu stvar u razbijanju šešeljizma, ali je to samo prvi korak. Tek sada se jasno vidi da je u vremenima svog najvećeg uspona i on govorio Šešeljevim jezikom, ne mogavši da mu se odupre, bez hrabrosti da menja tekst koji je morao da deklamuje. Ponegde je tuđe lekcije „obogaćivao” svojim iskricama, ali je to bilo suviše stidljivo. Rukopis velikog manipulatora, poznat iz nj”egove neizlečive skribomanske pomame, nije bilo moguće sakriti.

Kao Šešeljev zamenik, Nikolić je doslovce ponavljao morbidne dosetke svoga kuma o Zoranu Đinđiću, a pre toga o Slavku Ćuruviji. Bio je spreman da dokazuje svaku zaumnu Šešeljevu izjavu kao lozinku srpstva i da se zbog toga posvađa i sa samim sobom.

Sve je to trpeo dok se moglo, a onda je logično objasnio raskid sa svojom šizofrenom pozicijom, otkidanje od sijamske uloge Šešeljevog alter ega: „Ja mogu da podnesem sve, ali ovo više ne mogu!”

Potpuno razumljivo i čak nije preterano kasno. Sastanak Centralne otadžbinske uprave bio je poučan u svakom pogledu. Ali je u toj anatomiji rascepa najveselije Šešeljevo pismo iz Haga, kao poučan neoinkvizicijski akt. Taj smandrljani dopis pun je ideologije, paranoje i stranih službi. Nikolić, zamislite, nije niko drugi, nego plaćenik i agent neke špijunske agencije. Da li je ona strana ili naša, za vojvodu odavno nije važno, njemu su svi osim njega neprijatelji, ako ne i on sam sebi.

Kako su to strane službe mogle da razbiju SRS ako je ona, po legendi, „čedo domaće SDB”? Možda upravo zbog toga, jer stranci rado rasturaju ono što mi s mukom stvaramo. Bilo bi zanimljivo znati kako je tekla Nikolićeva evolucija od čuvara ključa radikalske patriotske nevinosti, do izdajnika koji je tu nevinost izgubio među prvima. Ili je to možda bila revolucija, iznenadna promena naravi pod uticajem neke sile kojoj smerni Toma nije mogao da odoli?

Tek će se znati šta je sve Nikolić bio dok smo mislili da je zamenik Šešelja. Iz otadžbinske centrale se spremaju da obelodane neke finansijske, a i erotske afere u kojima je Toma bio vodeći model. Navodno je spopadao „stranačke koleginice”, što i ne bi bilo nikakvo čudo. Ko bi im uopšte odoleo?

Kad se javi Vučić, a i ako se ne javi, imaćemo novu stranku u srpskom političkom teatru. Ona će biti valjda negde na desnom centru, gde inače ima dosta guranja. Nikolić će biti blizak Koštunici i Velji Iliću, s kojima je bio u ljubavi i pre Šešeljeve anateme. I onda možemo da očekujemo kreativni sklad vladajuće i opozicione Srbije, dok se ne pojave domaće i strane službe, plaćenici, odrodi i izdajnici.

Sve što ne mogu da oštete i urnišu navedeni umetnici, mogu kumovi.