Balkansko raskršće

Od našeg specijalnog izveštača

Krinica, Poljska, 14. septembra – Večito podeljen i u sukobima, Balkan pojedini analitičari ponovo vide na raskršću. Međutim, ovog puta Balkan je pred dilemom pridruživanja EU i evroatlantskim organizacijama.

Iako fokusiran na ekonomska i geopolitička dešavanja koja potresaju celu Evropu u okviru globalne krize, na Ekonomskom forumu u Krinici značajno mesto je posvećeno debatama o tome kako ubrzati evropsko i evroatlantsko pridruživanje zapadnog Balkana, odomaćene kovanice briselskih birokrata za Albaniju i zemlje koje su nastale iz Jugoslavije, bez Slovenije.

Prema rečima Doris Pak, nemačke parlamentarke u Evropskom parlamentu, bez obzira na trenutnu situaciju u međunarodnim odnosima, zapadni Balkan je u središtu politike EU, što dokazuje da je EU najviše novca potrošila u ovaj region.

„Dosta smo novca potrošili, ali nisam sigurna da je novac otišao tamo gde je namenjen. To zavisi od političara u pojedinim zemljama, a u regionu postoje političari koji se ponašaju kao da su države njihovo vlasništvo. Dovoljno je da se Sarajevo i Banjaluka prepiru oko nekog nevažnog problema, pa da se zaborave ljudi koji žive u BiH kojima treba posao. Ceo region opterećuje i problem nedostatka dobrog sudstva, kao i nedostatak prave želje da se ulaže u obrazovanje kao ključnog osnova razvoja”, kaže Doris Pak, koja predsedava delegaciji Evropskog parlamenta za odnose sa zemljama jugoistočne Evrope.

Osim visokog stepena nezaposlenosti, malih administrativnih kapaciteta i neuravnoteženost fiskalne politike, Pakova kao problem celog zapadnog Balkana ističe to da političari zaboravljaju da investitori ne traže Srbiju ili Hrvatsku već ceo region za ulaganje. Iako ima pozitivnih trendova u evropskim integracijama država regiona, Pakova je istakla i probleme koje ovom procesu nekad prave upravo članice Unije.

„Dok je Hrvatska veoma blizu EU, a Srbija sada obećava veliki napredak, Makedonija čeka zbog jedne članice Evropske unije. Ali, nisam sigurna ni da sličan problem neće praviti Slovenija Hrvatskoj. Ipak, nadam se da će Makedonija ubrzo rešiti problem sa Grčkom oko imena i preporučujem im da prihvate promenu imena, jer niko im ne može ukrasti njihov makedonski integritet, makedonski jezik i osećaj da su Makedonci”, rekla je Pakova.

Uprkos tome što je zapadni Balkan u vrhu prioriteta EU, Miloš Šolaja, iz Centra za međunarodne odnose iz Banjaluke, ističe da Evropa mora da shvati i da se Rusija kao aktivni činilac vratila na Balkan. Na to upozorava evropske zvaničnike i Dominika Ćosić, dopisnik iz Brisela poljskog nedeljnika „Vprost”, koja kaže da bi Evropa trebalo da razmišlja i o dugoročnijim perspektivama ovog regiona jer uticaj Rusije vraća u ovaj deo sveta energetskim sporazumom sa „Gaspromom”. Ipak, panelisti su istakli da ne žele da situacija na zapadnom Balkanu bude neki novi produkt sukoba Rusije i SAD.

Premda se u raspravama čuo i zahtev da bi možda trebalo napraviti međunarodnu konferenciju o granicama i ostalim problemima zapadnog Balkana, Doris Pak ističe da nam je dosta bilo konferencija i da bi sada trebalo da radimo na tome da države ispune uslove za pridruživanje EU.

„Imamo veliki problem sa vizama i smatram da bi trebalo da se stidimo jer građanima zapadnog Balkana nismo omogućili da bez viza prelaze granicu ka EU”, ističe nemačka parlamentarka u Evropskom parlamentu.

Stav o bezviznom režimu podržava i Erhard Busek, donedavno specijalni koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, koji to objašnjava rečima da će svaki kriminalac naći načine da dobije vizu, dok je običnim ljudima to mnogo teže.

Međutim, nisu svi optimisti kada je reč o ubrzavanju evropskih integracija država regiona. Elmar Brok, nemački parlamentarac u Evropskom parlamentu, smatra da ne bi trebalo dozvoliti nova uvećanja Unije dok se taj proces ne definiše usvajanjem novog konstitutivnog akta EU. Dok Brok insistira na Lisabonskom ugovoru pre novog proširenja Unije, Gregor Krajc, zamenik direktora Kancelarije za evropske poslove Vlade Slovenije, smatra da će preuređenje EU biti završeno dok balkanske države ispune uslove za pridruživanje.

Ipak, Balkan, a naročito Srbiju opterećuje i problem Kosova, koji je posle nedavnih događaja na Kavkazu, prema rečima Dušana Batakovića, ambasadora Srbije u Kanadi, evidentno presedan u međunarodnom pravu. Prema rečima bivšeg člana pregovaračkog tima Srbije o statusu Kosova, izgradnja demokratije, međusobna saradnja i pregovori i integracije u EU ključne su za rešavanje problema u regionu.

Veton Suroi, bivši član prištinskog pregovaračkog tima, pak kaže da će Srbija i Kosovo morati da sarađuju kako bi ušle u EU i da pokušaj zamrzavanja procesa priznanja nezavisnosti Kosova neće ništa promeniti. Reagujući na ovu primedbu, ambasador Bataković je rekao da se slaže sa Vetonom Suroijem o saradnji Srbije i Kosova, kao i da je najbrži i najsigurniji način da Kosovo uđe u EU kroz Srbiju.

Uprkos nedavnim događajima u Gruziji, Andrej Klimov, potpredsednik Spoljnopolitičkog odbora Državne dume Ruske Federacije, istakao je da se stav Rusije prema Kosovu neće promeniti, dodavši da isti stav o Kosovu ima i Gruzija. Na primedbu da isti stav o otcepljenju Abhazije i Južne Osetije imaju Beograd i SAD, Klimov je dodao da to ne poriče i da bi se iznenadio kada bi Srbija priznala Abhaziju i Južnu Osetiju.

N. Radičević