Pre pre­vr­ta­nja bro­da že­ne i de­ca le­ža­li jed­ni pre­ko dru­gih

Od na­šeg do­pi­sni­ka

Ja­smi­na Pa­vlo­vić Sta­me­nić

Ati­na – Broj žr­ta­va tra­gič­nog bro­do­lo­ma kod Pe­lo­po­ne­za po­ras­tao je na 81, po­što su spa­si­o­ci pro­na­šli još tri te­la. Na me­stu gde se pre­tr­pa­ni ča­mac sa vi­še od 700 mi­gra­na­ta pre­vr­nuo, na­sta­vlja se po­tra­ga u ko­ju su uklju­če­ne fre­ga­te, he­li­kop­ter i ma­nji avi­o­ni lu­ke Ka­la­ma­ta, ko­ji za­jed­no kr­sta­re i nad­le­ću oblast.

Ne­de­lju da­na po­sle bro­do­lo­ma u ko­me je od­mah spa­se­no 104 mi­gran­ta, go­to­vo da ne­ma ni­ka­kve šan­se da je bi­lo ko još pre­ži­veo i, na­ža­lost, kao ju­če, pro­na­la­ze se sa­mo te­la na­stra­da­lih. Spa­si­o­ci su upor­ni u po­ku­ša­ju da se pro­na­đe i iden­ti­fi­ku­je što ve­ći broj mi­gra­na­ta ko­ji se vo­de kao ne­sta­li.

Sli­ka šta se tač­no de­si­lo se sa­sta­vlja na osno­vu sve­do­če­nja pre­ži­ve­lih. Iz­ve­sno je da je me­đu ne­sta­li­ma naj­vi­še Pa­ki­sta­na­ca, oko 400. Vla­da Pa­ki­sta­na je po­kre­nu­la is­tra­gu na naj­vi­šem ni­vou i već do sa­da je uhap­še­no 15 tr­go­va­ca lju­di­ma ko­ji su od ne­sreć­nih lju­di, ka­ko ta­mo­šnje vla­sti sa­op­šta­va­ju, uzi­ma­li i po 10 hi­lja­da do­la­ra da bi ih pre­ve­zli u Evro­pu. Ofi­cir po­li­ci­je Ri­ja­za Mu­ga­la, ka­ko pre­no­se grč­ki me­di­ji, tvr­di da je reč o ve­li­kom lan­cu tr­go­va­ca lju­di­ma iz Li­bi­je, Pa­ki­sta­na i Grč­ke za ko­ji­ma je po­kre­nu­ta po­tra­ga, a se­di­šte im je uglav­nom na li­bij­skoj te­ri­to­ri­ji. U pr­vim iz­ve­šta­ji­ma pa­ki­stan­ske po­li­ci­je, ko­je pre­no­se ov­da­šnji me­di­ji, tvr­di se da je na bro­du bi­lo, mo­žda, i 800 lju­di. Ne­sta­le su či­ta­ve po­ro­di­ce, ka­ko ka­že Mu­ga­la, naj­ve­ći broj iz re­gi­o­na Ko­tli u hi­ma­laj­skoj obla­sti Ka­šmi­ra iz ko­je lju­di go­di­na­ma be­že u Evro­pu.

Pred su­dom u Grč­koj je u to­ku po­stu­pak pro­tiv de­ve­to­ri­ce tr­go­va­ca lju­di­ma ko­ji su i sa­mi bi­li na bro­du, ali oni ne­gi­ra­ju bi­lo ka­kvu po­ve­za­nost sa kri­mi­nal­nim ak­tiv­no­sti­ma. Me­đu­tim, na njih su uka­za­li pre­ži­ve­li mi­gran­ti ko­ji tvr­de da je ča­mac dva da­na pre tra­ge­di­je imao teh­nič­ke pro­ble­me, spo­ro plo­vio... Opi­su­ju uža­sne, ne­hu­ma­ne uslo­ve pu­to­va­nja to­kom ko­jeg ni­ko od njih ni­je imao po­jas za spa­sa­va­nje iako su go­to­vo svi ne­pli­va­či... Vi­še da­na ni­su do­bi­ja­li hra­nu i vo­du, bi­li su zbi­je­ni da ni­su mo­gli da se po­me­re ni­ti usta­nu. Pri­ča­ju da su bi­li po­de­lje­ni u tri gru­pe, je­dan deo Si­rij­ci, Pa­ki­stan­ci i Egip­ća­ni na pa­lu­bi, osta­li, s ob­zi­rom na to da je reč o ri­bar­skom čam­cu, u odelj­ku sa fri­ži­de­ri­ma za ulov. Po uskim hod­ni­ci­ma, že­ne i de­ca su le­ža­li jed­ni pre­ko dru­gih, ni­je bi­lo me­sta ni za ma­lu tor­bu. Opi­su­ju da je ka­da su pri­šli tr­go­vač­ki bro­do­vi, sa tan­ke­ra po­ku­ša­no da im se do­ba­ce fla­še sa vo­dom. Ta­da je po­čeo stam­pe­do, ča­mac sa mi­gran­ti­ma se nag­nuo, ali i is­pra­vio jer je, na­vod­no, mo­tor ta­da još ra­dio.

Mno­go je de­ta­lja ipak ne­ja­sno. Oče­vi­ci tvr­de da je grč­ka obal­ska stra­ža po­ku­ša­va­la da im do­ba­ci ko­no­pac i šle­pu­je ih, da se u pr­vom po­ku­ša­ju čvor od­ve­zao, da su ka­sni­je po­no­vo pri­šli i po­vu­kli ča­mac, što je iza­zva­lo ve­li­ke ta­la­se. Po­sle to­ga je, bar pre­ma nji­ho­vim iz­ja­va­ma, ne­ja­sno šta se tač­no de­ša­va­lo i to je ono što će mo­ra­ti da usta­no­vi is­tra­ga iako grč­ka pri­o­bal­na stra­ža tvr­di da je po­stu­pa­la po pro­pi­si­ma.

Svi pre­ži­ve­li tvr­de da su že­le­li u Ita­li­ju, ne u Grč­ku. Na­i­me, iz Ita­li­je je za 500 evra i bez po­sre­do­va­nja tr­go­va­ca lju­di­ma mo­gu­će sti­ći do Nor­ve­ške, dok je za to pu­to­va­nje pre­ko lan­ca grč­kih kri­jum­ča­ra mo­gu­će sa­mo uz 4.000 evra. Uz to, ka­žu pre­ži­ve­li, pro­ce­du­ra za re­gu­li­sa­nje azi­la u Grč­koj je te­ža, du­ža i kom­pli­ko­va­ni­ja.

Sve ovo o če­mu pi­še ov­da­šnja do­ma­ća i stra­na štam­pa ko­ja je grč­ku pri­o­bal­nu stra­žu op­tu­ži­la da ni­je ade­kvat­no re­a­go­va­la jer je, kao su tvr­di­li, brod se­dam sa­ti sta­jao u me­stu, zva­nič­no je de­man­to­va­no. Me­đu­tim, sve to je bio do­vo­ljan po­vod opo­zi­ci­ji da ne­ko­li­ko da­na pred iz­bo­re, ko­ji se odr­ža­va­ju za če­ti­ri da­na, u ne­de­lju Ki­ri­ja­ko­sa Mi­co­ta­ki­sa i No­vu de­mo­kra­ti­ju op­tu­že „za smrt mi­gra­na­ta ko­je da­ve u mo­ru”, dok se Alek­sis Ci­pras, vo­đa Si­ri­ze, za­la­že „za po­li­ti­ku otvo­re­nih gra­ni­ca, bez me­tal­nih ogra­da na Evro­su i pa­tro­la na mo­ru”.

Me­đu­tim, po­sled­nja tra­ge­di­ja ko­ja se sma­tra naj­ve­ćom u Sre­do­ze­mlju, gde ina­če sva­ke go­di­ne gi­ne naj­ma­nje 2.000 mi­gra­na­ta, još jed­nom uka­zu­je na po­tre­bu ko­lek­tiv­ne evrop­ske ak­ci­je za spre­ča­va­nje ne­le­gal­ne mi­gra­ci­je i pra­vil­nu ras­po­de­lu te­re­ta mi­grant­ske kri­ze, ko­ja je sa­da pa­la na ne­ko­li­ko evrop­skih dr­ža­va. U ze­mlja­ma gde je nji­hov naj­ve­ći pri­ti­sak to mo­že da stvo­ri ozbilj­ne po­li­tič­ke i so­ci­jal­ne pro­ble­me zbog ja­ča­nja eks­trem­ne de­sni­ce i fa­ši­stič­kih par­ti­ja.