​Pandemija pesme piše

Mada na izmaku sedme decenije (rođen 1954), pisac više od dvadeset knjiga poezije, proze, eseja, kritika i memoara, uz to i poznati kulturni delatnik, Nenad Grujičić je novajlija među našim piscima za decu i mlade. Debitovao je, pre sedam godina, zbirkom pesama „Maca na vratanca”, a nedavno se oglasio i drugom pesmaricom „Lija pandemija” (Institut za dečju književnost, Beograd, 2023). Pesme su nastale u vreme najžešće pandemije kovida 19 kada smo, što iz vlastitog straha i opreza što naredbom Kriznog štaba, provodili dane i dane između četiri zida.

Pandemija je nadahnula pesnika da iznedri 45 duhovitih, optimističkih pesama za najmlađe, učinila da članovi porodice mnogo više vremena provedu zajedno, da se zbliže kroz druženje koje im je godinama nedostajalo, da se koroni suprotstavi ljubavlju („Mi smo jako pleme, još iz starog doba, / da nas neko svađa, neka samo proba”).

Pesme Grujičićeve zbirke su, uistinu, portret jedne (njegove) porodice u doba korone. Jeste, škole su zatvorene, uči se i radi „onlajn”, ali je podosta vremena za česte partije šaha u kojima je mama Milena Nona Gaprindašvili, a kći Danica Maja Čimburadze (čuvene gruzijske šahistkinje). Tu je, svake večeri, i „Slagalica” za porodično gledanje i takmičenje, potom prilika da kćerka, đak trećak, iskaže i usavrši svoj crtački dar (zbirku je ona i ilustrovala), da se mama pokaže kao vrsna kuvarica, a tata više provodi u čitanju i pisanju. Ne izostaju ni grupni čučnjevi na terasi („Ne znamo šta bismo u dane korone / da nema terase, najmilije zone”).  A tek koja je sreća kad iz rerne na sto stigne mirišljava poslastica („Jede se i sladi, lete leptirići, / karantinski to su dragi krompirići”), a čitava porodica bude na okupu za ručkom.

I tako, u doba sveopštih ograničenja, neslobode i zabrana u doba korone, pesnik Nenad Grujičić nam nudi ne izmaštanu ili željenu, već stvarnu sliku porodične slobode, sklada i ljubavi u kojoj se niko ne dosađuje, ne jadikuje, jer ni u jednom danu nema „praznog hoda”. Naprotiv, dani su ispunjeni kreativnom igrom i korisnim aktivnostima, uspešnom ljupkom bitkom sa karantinskim ograničenjima. Pandemija jeste ogromno zlo, ali u svakom zlu, poručuje pesnik, ima i zrnce dobrog. Zato završavamo ovu belešku u Grujičićevom optimizmu: „Pandemija inspiriše, / ona čak i pesme piše”.