Knežević: Razgovaramo o vladi, ali nezvanično

Od našeg dopisnika
Podgorica – Može svako sa svakim, a ne mora niko ni sa kim. Ovim rečima lider koalicije „Za budućnost Crne Gore” (ZBCG) Milan Knežević objašnjava sve kombinatorike oko formiranja buduće crnogorske vlade, ali i parlamentarne većine. Crna Gora nakon vanrednih parlamentarnih izbora s nestrpljenjem očekuje novog premijera i njegov kabinet. Za sada se jedino zna da će u fotelju predsednika Vlade Crne Gore sesti lider Pokreta „Evropa sad” (PES) Milojko Spajić, koja je ostvarila najbolji izborni rezultat, osvojivši 24 mandata.

Pojedini mediji u Crnoj Gori pišu da je Spajić za svoj kabinet već obezbedio 43 glasa podrške. Navodno, ako budu imali odgovarajući broj ministarskih mesta, Spajiću su podršku obećali Demokrate sa sedam mandata (bez glasova koalicione URA), dva SNP, ZBCG sa 13 poslanika i deset poslanika svih stranaka manjinskih naroda, što bi uz 24 mandata PES-a bila solidna podrška u parlamentu.

U ovdašnjim medijima svakodnevno se kalkuliše ko s kim bi mogao da formira vladu pa se neretko dešava da se „klinovi kombinatorike” zakucavaju u koalicije pojedinih partija i stranaka, kao recimo najava da će, navodno, Demokratska Crna Gora okrenuti leđa koalicionom Građanskom pokretu URA Dritana Abazovića i takva nagađanja iz navodno dobro obaveštenih izvora ne samo da zbunjuju građane već izazivaju sumnju među potencijalnim partnerima buduće vlade.

Knežević za „Politiku” kaže da ne može da potvrdi brojne medijske spekulacije da su počeli pregovori oko formiranja 44. Vlade Crne Gore, ali da je tačno da postoji određena nezvanična komunikacija o njoj.

„Čini mi se da je to više neko ’opipavanje terena’ nego konkretizacija koja bi išla u pravcu pravljenja nove vlade. Epilog izbora od 11. juna bio je iznenađujući za sve, počevši od male izlaznosti pa do rezultata. Pred Milojkom Spajićem i pred ostalim subjektima koji žele stabilne društveno-političke prilike ozbiljan je izazov”, rekao je Knežević.

Ocenjuje da će formiranje buduće, ne samo izvršne vlasti, biti veoma kompleksno u narednom periodu, jer nije lako doći do nekog optimalnog rešenja koje bi trebalo da zadovolji sve, a opet i da pomiri razlike koje postoje među političkim subjektima koji su prošli cenzus.

„Optimalno rešenje vezano za formiranje nove vlasti koja bi odblokirala proces evrointegracija potrebno je prvo naći zajedničke imenitelje u radu te vlade. Prvi i osnovni imenitelj je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, koja je i usko vezana za proces evrointegracija. Mi značajno tapkamo u mestu, naročito u poglavljima 23 i 24, i taj rok pristupa se produžava.”

„Važno je da nam se ne ponovi to što je bilo nakon 30. avgusta 2020. – da se oni koji nisu izabrani voljom naroda nađu na pozicijama koje podrazumevaju odgovornost sa institucionalnog nivoa a ne podrazumevaju njihovu ličnu odgovornost”, kaže Knežević.