U testu iz matematike potkrala se greška
(Фото/ Н. Марјановић)
Drugog dana male mature, juče u svim osmoletkama širom Srbije, osmaci su radili test iz matematike i kažu da „uopšte nije bio naivan”.
– Od ukupno 20 zadataka najteža su bila poslednja tri u kojima je trebalo da se navede postupak rešavanja, uglavnom geometrija. Recimo, u poslednjem zadatku dat je valjak i u njemu kupa, a tražilo se da izračunamo zapreminu onog dela valjka koji ne zauzima kupa. Prvi zadatak je bio najlakši, ali onima koji su pažljivo čitali. U njemu je data tabela s vrednostima vodostaja izmerenim na nekim hidrološkim stanicama na više reka, a pitanje je bilo gde je izmeren najniži vodostaj na reci Savi. Generalno, đacima koji imaju jake petice iz matematike test nije bio toliko strašan, ali onima koji imaju slabije ocene uopšte nije bio lak – sumirale su za naš list Ana, Mila i Tamara, male maturantkinje beogradske OŠ „Vuk Karadžić”.
U 17. zadatku na maturskom ispitu iz matematike potkrala se greška – jedna cifra je izostavljena u datumu koji se pominje u tekstu, a na osnovu koga je trebalo da učenici izračunaju tačno rešenje. Direktorima škola, pre nego što je ispit počeo, stiglo je obaveštenje s naznakom „hitno–urgentno” da u tom zadatku treba dopisati nulu ispred cifre kojom je označen mesec maj. U najkraćem, u tom zadatku đacima je objašnjeno da banka svakog dana menja šifru za otvaranje sefa koju dobija tako što prvo formira četvorocifreni broj A pomoću rednog broja dana i meseca u datumu, na primer, za 25. 03. A je 2503. Zatim je precizirano da četiri cifre u nizu XYZT čine šifru, pri čemu je X – ostatak pri deljenju A sa dva, Y – ostatak pri deljenju A sa tri, Z – ostatak pri deljenju A sa pet i T – ostatak pri deljenju A sa devet. Pitanje je bilo koja će šifra biti postavljena na sefu 30. 5. Ispred ove petice na odštampanom testu rukom je dopisana nula, datum je ispravljen tako da piše 30. 05. Tačno rešenje, da šifra za sef glasi 1208, istina, dobilo bi se i da ta nula nije dopisana, ali bi zbrku napravilo to što se od učenika očekuje da od datuma zapisanog trima ciframa naprave četvorocifreni broj.
– Tačno je da smo poslali sugestiju da deca dopišu „0” za svaki slučaj, da se ne bi dogodilo da neko dete bude zbunjeno. Mada bi na osnovu prethodnog dela teksta verovatno bilo sve jasno i bez ove korekcije – ukazao je za „Politiku” Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV), kuće u kojoj nastaju svi maturski testovi, od osmišljavanja zadataka do pakovanja odštampanih testova u sigurnosne kese.
Pitanje je kako je moguće da niko (ni autori, ni recenzenti) nije pažljivo pogledao prvu verziju odštampanog testa iz matematike pa uočio i korigovao grešku pre nego što je ispitna kombinacija štampana za generaciju od oko 65.000 osmaka u redovnim školama. Ranđelović kaže da su stručnjaci iz Centra za ispite u ZVKOV-u „još juče ujutru to uradili, na vreme” i uveren je da ova ispravka neće ugroziti rad nijednog osmaka.
Zadaci na maloj maturi morali bi biti bez ijedne greške u formulaciji, a ne da se ispravljaju i da se u njima nešto dopisuje na dan polaganja ispita, ističe za „Politiku” Srđan Ognjanović, nekadašnji direktor Matematičke gimnazije, sada šef komisije za takmičenja osnovaca u Društvu matematičara Srbije.
– Jedno je kad kao nastavnik jednom odeljenju pogrešno izdiktirate zadatak na kontrolnom, pa to primetite i ispravite na času u okviru jednog odeljenja, što se dešava. Ovo je, ipak, mnogo ozbiljnije, jer iste testove radi više od 60.000 dece na republičkom nivou i za sve njih treba uneti ispravke u pogrešno formulisan zadatak i to na testu iz matematike, koji je svakoj generaciji najteži i koga se deca najviše plaše. Bio sam u prilici da jedne godine budem recenzent zadataka za maturski test iz matematike i tada smo uočili više grešaka koje su ispravljene pre nego što su testovi otišli u štampu – objašnjava Ognjanović.
On smatra da je, s jedne strane, dobro to što je zadatak ispravljen neposredno pre nego što su đaci počeli da rešavaju test, ali ocenjuje i da je to sigurno unelo dodatnu pometnju. Podseća da deca na maturu dolaze s tremom, da su tri dana zaredom pod pritiskom, polažu testove od kojih im zavisi da li će se upisati u srednje škole koje žele, te da se od njih u datim okolnostima ne može očekivati da prepoznaju grešku u tekstu zadatka, već pre da će pomisliti da taj zadatak ne razumeju i ne umeju da reše. Gotovo isto za naš list kaže i Natalija Budinski, nagrađivana nastavnica matematike, koja predaje osnovcima i srednjoškolcima u školi „Petro Kuzmjak” u Ruskom Krsturu, u kojoj se nastava realizuje na rusinskom i srpskom jeziku.
– Ispravljati greške u testu na dan ispita nije dobro i ne bi smelo da se događa. To je propust, ozbiljan propust, jer je reč o ozbiljnom ispitu na državnom nivou. Greške se dešavaju i na greškama se uči, ali to u ovoj situaciji ne može da bude izgovor – zaključuje Natalija Budinski.
Danas, trećeg ispitnog dana, mali maturanti rešavaće zadatke iz predmeta koji su izabrali od ponuđenih pet: istorije, biologije, geografije, fizike i hemije.