Klavir u perleskom mlinu

Perlez – Selo smešteno uz reku Begej nepunih desetak kilometara od njenog ušća u Tisu, a u sredini trougla koji zatvaraju tri velika grada Beograd, Novi Sad i Zrenjanin, jedno je od retkih u Srbiji gde se ne beleži pad broja učenika u osnovnoj školi i primetno se oporavlja od dugogodišnje stagnacije. Ovde su u skorije vreme rekonstruisani biblioteka, fudbalski stadion, dečji vrtić.

Veliki doprinos u oživljavanju društvenog života dalo je udruženje „Baštinar” koje se angažovalo da se donedavni najveći seoski industrijski kapacitet – mlin, postrojenje koje Banaćani zovu u ženskom rodu – mlina, pretvori u, kako su ga nazvali, kulturnu stanicu. Pre desetak dana centar koji okuplja ljubitelje kulture je svečano otvoren, a tom prilikom mu je Petar Žebeljan, dugogodišnji novinar, ali i književnik, poreklom iz Perleza, uručio izuzetan poklon, klavir na kome je svirala njegova rano preminula kćerka Isidora. Njoj je i relativno kratak život bio dovoljan da dosegne svetski umetnički renome i afirmiše se u muzičkim visinama naše planete, pa u poklonu nije moglo biti veće simbolike.                                                                                                                          Preksinoć su na klaviru svirali neki novi klinci, a publika je uživala i u zvucima banatske tamburice. Pošto je bila reč o književnoj večeri najviše se govorilo o knjizi.  „Srbi u Banatu 1411–1594”  koju se Perležanima predstavili istoričari njeni autori dr Ferenc Nemet i dr Milan Micić, Oni su u njoj izneli dva esesjistička pogleda. O delu je govorio i univerzitetski profesor Miloš Ković. Kako je rečeno prošlost nijednog pa ni ovog kraja nije moguće preskočiti, jer onaj deo koji se preskoči sigurno će nam se vratiti. Za to je primer istorija banatskih Srba koja se tretira u ovoj knjizi. Iz raznih i uglavnom neopravdanih razloga važni vremenski periodi su preskočeni ili zaobiđeni i oni se sada rasvetljavaju.

Naša istoriografija je, kada je reč o Banatu, zanemarila život Srba na ovim prostorima pre Velike seobe pod Čarnojevićem krajem 17. veka. Tu su se odigrali važni događaji koji će se odraziti na sudbinu celokupnog srpskog naroda, pa i onog u drugim krajevima. Ferenc Nemet je istraživao arhive u Mađarskoj i uglavnom izneo mađarske poglede na život Srba u Banatu. Tako su osvetljena mnoga dešavanja u kojima se ogledala saradnja između Mađara i Srba  kroz istoriju u kojoj je bilo uspona i padova. Saradnja dva naroda,, kojima su se često priključivali i ovdašnji Rumuni, dolazila je do izražaja u borbama protiv najezde Turaka.

U istoriografiji  Srba u Banatu dugo se zanemarivala važnost njihovog ustanka zbog koga su Turci spalili mošti Stefana Nemanje na Vračaru. Pozdravljajući autore knjige Milan Bjelogrlić direktor zrenjaninske Narodne biblioteke, koja je uz Arhiv izdavač knjige, rekao je da je pogled iz Mađarske na istoriju banatskih Srba dragocen i da svedoči o značajnoj vekovnoj saradnji dva naroda.

Zvuci Isidorinog Šarganskog bolera

Pogon mlina već godinama nije u upotrebi, ali još u vazduhu lebdi miris koji vraća u vreme kada su se ovde mleli pšenica, kukuruz i raž. O tome svedoči i pet dobro sačuvanih takozvanih valjnih stolica mlina, koje su rešenjem beogradskog Muzeja nauke i tehnike početkom godine ustanovljeni za kulturno dobro.

– Ponosimo se ovim zdanjem iz starog jezgra Perleza, kao i ikonostasom Banaćanina Uroša Predića u Crkvi uspenja Presvete Bogorodice – poručuje Zoran Stojačić, rođeni Perležanin i osnivač „Baštinara”. On  objašnjava da im je cilj da u jednoj prostoriji mlina zaživi prostor za izložbe i koncerte, a da u drugoj bude stalna postavka sa obližnjeg arheološkog nalazišta Batka. Važan deo Kulturne stanice Mlin predstavlja i klavir preminule kompozitorke Isidore Žebeljan – poklon njene porodice – za kojim je stvarala tokom boravaka kod roditelja u Perlezu. Tako sada  večeri  kulture u starom mlinu ispunjavaju zvuci Isidorinog Šarganskog bolera, komponovanog za predstavu „Čudo u Šarganu”.