U budućnosti treba da očekujemo još veće poplave

Poplave koje su nas zadesile proteklih sedmica nastale su i kao posledica klimatskih promena kojima smo izloženi gotovo svakodnevno, smatraju stručnjaci. U atmosferi je sedam odsto više vodene pare nego prethodnih decenija i vazduh je topliji, što uzrokuje daleko jače padavine u odnosu na ranije periode, kaže za „Politiku” klimatolog Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu.

„Od 17. maja do 16. juna kiša je padala svakog dana bar u nekom delu teritorije naše zemlje. U tom periodu čak u 84 opštine zabeleženo je plavljenje. Reč je o veoma ozbiljnoj anomaliji, pa ne možemo reći da je za poplave krivo samo loše održavanje infrastrukture već ogroman udeo u tome ima promena klime”, objašnjava Đurđević.

Osim obilnih padavina klimatska kriza izaziva i duže zadržavanje određenih vremenskih sistema iznad pojedinih oblasti, što ima za posledicu višednevne obilne padavine u jednom delu teritorije.

Đurđević objašnjava da cikloni koji donose padavine putuju sa zapada na istok, ali i da je brzina njihovog putovanja uslovljena i odnosom temperature u polarnim i ekvatorijalnim oblastima. Zbog klimatskih promena polarne oblasti se danas brže zagrevaju od onih oko ekvatora nego što je bio slučaj pre pola veka ili vek, izazivajući zadržavanje ciklona iznad određene oblasti. Baš to se desilo 2014. godine kada smo bili suočeni sa katastrofalnim poplavama koje su izazvale obilne padavine.

Iako maj i jun važe za najkišovitije mesece u godini u našem podneblju, ove godine imamo na delu intenziviranje klimatskih promena usled kojih je došlo do obilnijih padavina nego što je uobičajeno za proleće. Podsećamo, prošlog meseca sa poplavnim talasima izazvanim drastičnim padavinama suočile su se Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Italija... Nažalost, prognoze su da će ovakav scenario narednih decenija biti daleko češći.

„Pošto proces promene klime nije zaustavljen, možemo da očekujemo drastičnije događaje i globalno i u našoj zemlji. Moramo da budemo svesni da nas u budućnosti očekuju poplave većih razmera nego ove koje su nam se sada desile”, objašnjava Đurđević.

Nadležni na Starom kontinentu uveliko pripremaju planove za prilagođavanje klimatskim promenama. Britanske vlasti ubrzano predviđaju odbranu Londona od poplava, gde bi do 2050. godine trebalo da bude završeno podizanje odbrane. Prestonica Ujedinjenog Kraljevstva trenutno je zaštićena 520 metara širokom pokretnom barijerom na istoku, koja se podiže i spušta nekoliko puta godišnje.

„U Evropskoj uniji je počela provera implementiranih mera u borbi protiv klimatskih promena. U pitanju su ne samo odbrana od poplava već i očuvanje javnog zdravlja, zaštita poljoprivrede i biodiverziteta. Kod nas je potrebno da se redizajnira sistem odbrane od poplava, a taj posao je veoma složen, zahteva detaljnu analizu i vreme”, navodi ovaj klimatolog.

On podseća da se sistemi odbrane od poplava planiraju i grade decenijama, a naš sadašnji sistem kanala i bedema građen je od pedesetih godina prošlog veka pa sve do današnjih dana, ali i dalje nije završen.

„Čeka nas dugotrajni proces koji traži detaljno planiranje, ali u sve analize mora da se uključi i informacija da se klima promenila i da će kiše u narednim godinama biti sve jače”, ističe Đurđević.

Srbija bi ove godine prvi put trebalo da usvoji nacionalni plan za prilagođavanje na klimatske promene, objašnjava Vladimir Đurđević, dodajući da je neizvesno koliko ćemo imati mogućnosti i da ga primenimo.

Ekstremne situacije na celoj planeti

Gotovo da nema dana u godini da se neki kraj naše planete ne suočava sa ekstremima koji su posledica klimatske krize. Nedavno su to bili požari u Kanadi, odakle je dim stigao sve do Njujorka, kao i prodor jakog tropskog ciklona u Pakistanu i Indiji. Već nekoliko meseci delovi Španije se suočavaju sa nezapamćenom sušom koja izaziva nestašicu vode. Sa Antarktika stižu alarmantne vesti o drastičnom topljenju glečera, što može da izazove podizanje nivoa mora i promenu izgleda celih kontinenata.

„U narednih 30 godina, čak i u slučaju da se ispune sporazumi o prekidu korišćenja nafte i gasa, možemo da očekujemo zagrevanje planete za jedan stepen, što znači da ćemo biti svedoci sve jačih klimatskih ekstrema”, kaže Vladimir Đurđević.