Predsednik Putin obećavao kazne, Prigožin tražio osvetu

Otvoreni sukob vlasnika najveće ruske privatne armije i vojnog establišmenta u Moskvi najozbiljniji je unutrašnji izazov s kojim se Vladimir Putin suočava od početka ukrajinskog rata februara prošle godine.

Jevgenij Prigožin, osvedočeni protivnik načina na koji okoštali vojni sistem vodi „specijalnu vojnu operaciju” i glasni kritičar vodećih generala koje optužuje za korupciju i nebrigu za živote vojnika, pozvao je Ruse da se pridruže „vojnoj pobuni” grupe „Vagner”.

Plaćenici su se sa okupiranog istoka Ukrajine prebacili na jug Rusije i od regularne armije preuzeli kontrolu nad gradom Rostov na Donu, glavom logističkom središtu svih invazionih snaga. Izveštava se da su kolone Prigožinovih boraca već prešle pola puta ka Moskvi uprkos napadu ruskih helikoptera.

„Zlo oličeno u vojnom rukovodstvu zemlje mora da bude zaustavljeno”, rekao je on ne krijući da ne misli na Putina, već na ministra odbrane Sergeja Šojgua i načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova, koje je najdirektnije optužio da su u petak naredili raketni napad na isturene položaje „Vagnera” na istoku Ukrajine, ali ih je pozvao da dođu u Rostov.

„Veliki broj naših boraca, naših drugova je poginuo”, naveo je Prigožin, dodajući da će njegovi ljudi kazniti one koji su naredili napad. Rusko Ministarstvo odbrane je ovu izjavu nazvalo „provokacijom” koja „ne odgovara stvarnosti”.

Putin, koji je redovno brifovan o Prigožinovom pozivu na pobunu, juče se vanredno obratio javnosti rekavši da je Rusija „u najtežoj borbi za svoju budućnost” i obećao da će slomiti pobunu koju je uporedio sa građanskim ratom pre jednog veka.

Putin je izjavio da je poziv na „zločinačku avanturu” oružane pobune „nož u leđa” i „izdaja” i obećao, ne pominjući Prigožina po imenu, da će svako ko u tome učestvuje biti kažnjen. Šef „Vagnera” uzvratio je da ne namerava da prizna „krivicu” dodajući da je Putin „ozbiljno pogrešio” govoreći o izdaji domovine.

Od subote ujutru mere bezbednosti pojačane  su u više delova Rusije, uključujući i Moskvu gde su svi javni događaji otkazani. Sa ulica se uklanjaju bilbordi koji pozivaju na priključenje „Vagneru”, a razmeštena su borbena vozila. Crveni trg opasan je metalnim barijerama. Snage bezbednosti blokirale su „Vagner” centar u Sankt Peterburgu, kao i centar za regrutaciju u gradu Vladimir.

Saopšteno je da su preduzete „sve neophodne mere” i da je Nacionalni komitet za antiterorizam deo obaveštajne službe FSB protiv vlasnika „Vagnera” otvorio kriminalnu istragu.

„Prigožinove izjave i akcije su u stvari poziv na početak oružanog građanskog konflikta na teritoriji Ruske Federacije i nož i leđa ruskim vojnicima koji se bore protiv profašističkih ukrajinskih snaga”, kaže se u saopštenju FSB uz poziv borcima „Vagnera” da „preduzmu mere za hapšenje” Prigožina, koji ih je uveo u „kriminalnu kocku”.

Pobuna unutar „Vagnera” je malo verovatna pošto je on plaćenicima omogućio zarade kakve nemaju u regularnoj armiji, dao im slobodu posle izdržavanja zatvorske kazne i obezbedio avanturu borbi po Bliskom istoku i Africi. Zbog zločina i kršenja ljudskih prava „Vagner” je prošlog proleća dospeo na listu američkih i evropskih sankcija i označen kao „transnacionalna kriminalna organizacija”.

Izbegavajući da pomene Putina, koji mu je pomogao da se obogati i septembra 2014. formira plaćeničku vojsku sa oko 25.000 pripadnika, Prigožin je u seriji ljutitih audio-poruka emitovanih preko mreže „telegram” rekao: „Moramo da okončamo ovaj haos. Ovo nije vojni udar, već marš za pravdu.”

„Rat je bio neophodan radi samopromocije gomile ološi kako bi privukli PR pažnju i pokazali koliko je vojska jaka”, saopštio je Prigožin provokativno koristeći kažnjivu reč „rat”. „Šojgu živi po principu da laž mora biti užasna da bi ljudi u nju poverovali”, kaže vlasnik „Vagnera” optužujući ministra odbrane da obmanjuje Putina.

Sukob između dvojice generala armije i Prigožina započeo je prošle godine kada je ruski predsednik vlasniku „Vagnera” omogućio da regrute okuplja i iz zatvora, obećavajući im ukidanje kazni. Prigožin i čečenski lider Ramzan Kadirov, koji se ponudio da slomi pobunu, jedina su dvojica koja imaju privatne vojske, i jedini koji su samo nekoliko meseci posle napada na Ukrajinu javno kritikovali vojnu komandu kao „nekompetentnu”.

Konfrontacija oko načina vođenja rata se zaoštravala, mada je u martu vlasnik „Vagnera” izjavio da je spreman da ponudi izvinjenje zbog kritika. Nije ipak mogao da poštedi Šojgua i Gerasimova sarkastičnog komentara. Rekao je da su oni „izuzetni vojni komandanti” od kojih bi, da su živi, Georgi Žukov i Aleksandar Suvorov imali šta da uče.

Prigožin je svojevremeno sklopio savez sa ruskim vojnim vrhom. Obezbedio je pristup najsavremenijim oružjima i platformama i regrutovao posade obučene da rukuju naprednim sistemima koje su predviđene samo za regularnu armiju. To vreme je prošlo, ali uprkos tome „vagnerovci” su najzaslužniji što je Rusija posle osam meseci najkrvavijih borbi rata krajem maja zauzela ukrajinski grad Bahmut (Artemovsk), na istoku Donjecka, kao i grad Soledar pre toga, očitavši lekciju regularnim trupama kojima se komandovalo iz Kremlja.

Prigožin je bio prvi koji je početkom maja procenio da je ukrajinska kontraofanziva počela i da njegove snage prate aktivnosti na frontu očekujući njenu „aktivnu fazu”. Onda se javno žalio na „kriminalne grupe” u Moskvi koje „ignorišu” njegove zahteve da se poveća snabdevanje artiljerijskom municijom oko Bahmuta. Tvrdi da je pokušavao da nađe kompromis sa Ministarstvom odbrane „ali oni su nas izdajnički varali”.

Stojeći pored ubijenih „vagnerovaca” poručio je: „Oni su ovde došli kao dobrovoljci i umrli su da bi vi sedeli po svojim kancelarijama od mahagonija. Sedite u svojim skupim klubovima, vaša deca uživaju u lepom životu i snimaju video na ’Jutjubu’. Oni koji nam nisu dali municiju biće živi pojedeni u paklu.”

Prigožin je armijske vrhove i „monstruoznu birokratiju” u Moskvi optužio da žele da mu „ukradu” pobedu. Vojni establišment u Moskvi tada je počeo da sumnja da šezdesetdvogodišnji biznismen ima političke ambicije koje bi naplatio uspesima na frontu kojima oni nisu mogli da se pohvale.

Komplikujući ionako složenu situaciju, snage „Vagnera” preuzele su punu kontrolu nad važnim komandnim centrom ruske armije u Rostovu na Donu i tom prilikom, tvrde, oborile tri ruska helikoptera koji su napali njegovu kolonu. Guverner Voronježa saopštio je da vojska preduzima sve „neophodne operacije i borbene mere” očekujući dejstva plaćenika.

Progožin je, dodatno zaoštravajući sukob kakav Rusija ne pamti, izjavio da se ruske snage na istočnom i južnom frontu povlače, čime je direktno osporio Putinovu ocenu da Ukrajinci trpe „katastrofalne gubitke”. „Ono što nam govore je najdublja obmana”, tvrdi Prigožin.

Sukob koji je eskalirao potvrđuje ranije analize da Putinova vlast najveću opoziciju može da ima unutar armijskih krugova. Prigožin nesumnjivo uživa simpatije kritičara Kremlja, dela starešinskog kadra, kao i nacionalističkih političara koji su zahtevali mnogo odlučniji način vođenja rata uz upotrebu ubojitijih bojevih sredstava.

Svi oni teško da sada vlasniku „Vagnera” mogu da budu od pomoći jer je malo verovatno da će se Putin staviti na stranu svog davnašnjeg prijatelja iz sanktpeterburških restorana. Putin je smenjivao komandante operacija u Ukrajini, ali nije bilo znakova da su Šojgu i Gerasimov na bilo koji način ugroženi.

Ruska javnost nije navikla na obračune na ovako visokom nivou, još manje na teške optužbe i kritike aktuelnih rukovodilaca. Šta sve ovo znači za Prigožina? Da nastavi da komanduje svojim jedinicama vodeći gerilski rat? Da bude uhapšen ili da se preda znajući da ga zbog optužbe za vojnu pobunu čeka od 12 do 20 godina zatvora? Da izvrši samoubistvo i tako kao heroj-mučenik nanese poslednji udar dvojici generala armije u Kremlju?

Ruska agresija na Ukrajinu ozbiljno je poljuljala kredibilitet Moskve u svetu, a sukob sa Prigožinom sada preti da destabilizuje unutrašnju politiku i razruši monolit vlasti koji je Putin godinama gradio. Neko će morati da pobedi, neko da izgubi.