Za kroćenje reka najmanje 170 miliona evra

Prethodnih dana Srbiju su zadesila dva poplavna talasa. Prvo su bujične poplave u većem delu zemlje oštetile, a negde i urušile 82 mosta, više od 200 lokalnih puteva, voda je prodrla u oko 750 kuća... Posle kritike predsednika Aleksandra Vučića da ne mogu članovi vlade iz kabineta da posmatraju katastrofe, ova područja zadesio je i drugi talas – poplava ministara na terenu. To što su svi na terenu bio je i razlog, kako nam je rečeno, što nismo uspeli da dobijemo sagovornike u Ministarstvu za javna ulaganja i odbranu od poplava, niti odgovore ministra građevinarstva Gorana Vesića koji je, moramo priznati, zaista bio prvi koji je obišao stradala područja.

Posle toga formirana je Radna grupa za saniranje posledica i pomoć ugroženima, u 56 opština i gradova proglašena je elementarna nepogoda, a koliki je gubitak, znaće se kada lokalni štabovi popišu svu štetu. Ono što je za sada izvesno jeste da će za popravku puteva koji su u nadležnosti republike biti potrebne oko 2,5 milijarde dinara. Uprkos kataklizmičnim prizorima rušenja mostova, to nije veliko opterećenje za budžet s obzirom na to da je sedam milijardi dinara bilo potrebno da bi se penzije povećale za jedan odsto.

Ono što je najznačajnije jeste da u ovim poplavama nije bilo na desetine žrtava kao 2014, a najzaslužniji za to je Nemanja Bogosavljević iz Mrčajevaca, koji je sprečio da autobus pun turskih radnika stigne na most preko Zapadne Morave u trenutku kada su stubovi već počeli da pucaju.

– Pošto sam automobilom preprečio put autobusu i dok sam putnicima objašnjavao šta se dešava, s druge strane mosta pojavila su se vozila. Naišao je kombi koji prevozi hleb, ali i druga vozila, jer je saobraćaj preusmeren pošto se ne može za Kraljevo preko Adrana. Vidim, bukvalno ide kolona vozila. Morali smo da skačemo i da im mašemo – objašnjavao je Nemanja medijima ovih dana kako je izgledala njegova spasilačka misija na mostu koji spaja Mrčajevce sa Slatinom.

Ako se prisetimo 2014, godine koja je postala merna jedinica za poplavne katastrofe u Srbiji, reklo bi se da nismo imali samo sreće već i da smo nešto naučili. Ove biblijske poplava odnele su 51 život, zbog njih je 32.000 ljudi bilo prinuđeno da napusti svoje domove, a pričinjena materijalna šteta iznosila je oko 1,7 milijardi evra. Ova suma dovoljna je, recimo, da se izgrade čak dva Moravska koridora.

Tada je voda pokrila 24 opštine, a otkrila da Srbija nije bila spremna na poplave. Zato je krajem 2014. vlada usvojila Nacionalni program za upravljanje rizikom od elementarnih nepogoda, a u okviru programa „Prevencija” u kratkom roku je izgrađeno 16 nasipa i podignuto 29 brana za bujične vode. Ubrzo je osnovana i Kancelarija za javna ulaganja i odbranu od poplava, koja je danas prerasla u ministarstvo, a sa ove adrese do danas uloženo je ukupno 19,6 milijardi dinara u 786 projekata.

Da ipak nisu sve lekcije savladane, pokazale su ove poplave. To je i potvrdio ministar građevinarstva Goran Vesić, najavljujući donošenje zakon o održavanju infrastrukture. Dakle, svi viseći mostovi, nadvožnjaci, podvožnjaci… biće popisani u registar, utvrđeno ko je dužan da ih održava i redovno proverava u kakvom se stanju nalaze.

– Ne postoji automatska obaveza održavanja infrastrukture i to je jedan od najvećih problema. Postoji mnogo lokalnih puteva i putne infrastrukture koju niko ne održava. Ona je građena decenijama unazad, još u vreme socijalizma i nema obaveze da se proveri. Ali to nije od juče, jer mi takav zakon nikad nismo imali. Po ovom zakonu će svako ko je upravljač puta ili objekta morati jednom godišnje da angažuje stručnu instituciju kako bismo znali u kakvom je stanju infrastruktura – najavio je ministar građevinarstva.

Podaci pokazuju da u Srbiji ima više od 12.000 bujičnih vodotokova i, za razliku od međunarodnih reka i onih koje prolaze kroz više opština reka, a o kojima se staraju javna preduzeća, briga o rečicama i potocima je u rukama lokalnih samouprava. A koliko će savesno gradovi i opštine obaviti svoj posao i da li će uopšte reagovati na upozorenja Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) zavisi od toga da li imaju stručni ili bar obučeni kadar. Upravo ignorisanje upozorenja koje je RHMZ izdao tri dana ranije, dogodio se u Obrenovcu 2014. godine.

Dok je ponašanje velikih reka lakše predvideti, lokalne bujice nastaju brzo, kao posledica jakih pljuskova, silovite su i kratko traju. Međutim, za to vreme naprave ogromnu štetu.

Možemo li protiv poplava i kada bismo izgradili brane na svakoj rečici i opasali sve vodotokove nasipima?

– Ne možemo. One su prirodna pojava i ne mogu se sprečiti, ali ono što možemo da uradimo jeste da smanjimo rizik i štetu. I to tako što ćemo predvideti sva moguća scenarija, svako „šta ako” i voditi računa o tome da investicija u borbu od poplava na određenom vodotoku bude srazmerna šteti koju izlivanje vode može da nanese. Svaka opština je dužna da ima planove odbrane, moramo znati koje su to crne tačke. U svetu se sve češće primenjuju zelene mere odbrane. One podrazumevaju pošumljavanje u gornjim delovima rečnog sliva, zaustavljanje erozije, planiranje retenzija, odnosno zelenih površina koje bi inače služile za rekreaciju ili bi bili zasadi višegodišnjih useva – objašnjava za „Politiku” prof. dr Srđan Kolaković, šef Katedre za hidrotehniku i geodeziju Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, inače građevinski inženjer hidrotehničke struke.

Na razmere poplava utiče i višak betona nauštrb zelenih površina koje bi upijale vodu, nekontrolisana seča drveća, zatrpavanje rečnih kanala smećem, ali i kišna kanalizacija građena pre mnogo godina za manje količine padavina i uz to loše održavana. A posebna boljka je – divlja gradnja.

– Zna se gde se ne može graditi i zna se kako se gradi pored reka. Recimo, u donjem delu bi trebalo da su tehničke prostorije, a da se stanuje na gornjem nivou. Naš fakultet je sarađivao s kolegama iz Holandije i tada smo saznali da oni uopšte ne poznaju termin „divlja gradnja”, da se strogo vodi računa kako se gradi, koji se materijali koriste, kao i da se život pored vode smatra luksuzom pa se u skladu s tim plaća i porez – priča Kolaković.

Možda bi još jedan korak ka uspešnoj borbi s poplavama bilo i pooštravanje inspekcijskog nadzora, povećanje novčanih kazni… Ili – po jedan Nemanja kod svakog bujičnog potoka.