Lepenica nekad curkala, a sada plavi

Kragujevac – Mit o Kragujevcu kojeg zaobilaze kiše srušen je u noći između 15. i 16. juna, kada se na grad sručio strahovit pljusak koji je trajao satima. Uz prethodne kiše koje su do vrha natopile zemlju – katastrofa je bila neizbežna.

Neviđene bujice, koje su se slivale i centralnim gradskim ulicama, potopile su stotinu domaćinstava i oko 280 objekata, a najteže je bilo u naseljima uz Lepenicu koja se izlila u gornjem toku. Najveća šteta pričinjena je u Grošnici, Velikom polju, Korićanima, Stanovu i Palilulama, a zbog opasnosti po ljudske živote pripadnici Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije morali su da evakuišu 14 osoba, među njima i dete.

Grad je odmah oformio ekipe za procenu štete koja se i dalje utvrđuje, a nadležni su primetili da su potrebna veća ulaganja u preventivnu zaštitu od elementarnih nepogoda.

Obilne padavine ugrozile su i pojedine delove Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac, koji je nekoliko dana bio u vanrednom režimu rada, zbrinjavajući samo hitne slučajeve, a u poplavama su oštećena neka fabrička postrojenja i brojni privatni objekti, kuće, podrumi, šupe, radionice sa alatom i mašinama.

U spasavanju porodica čija su se domaćinstva našla pod vodom učestvovali su i kragujevački vatrogasci, na terenu su bile i ekipe hitne pomoći, a gradska komunalna preduzeća se i danas bore s nanosima otpada i razrovanim prigradskim ulicama koje nisu asfaltirane.

Dotrajala kanalizacija nije mogla da prihvati ogromnu količinu vode, a u noći koja će crnim slovima biti upisana u istoriju grada na Lepenici, Levačka ulica u Stanovu je prosto zbrisana s lica potopljene zemlje.

„Prizori su dramatični”, bile su prve reči koje je u noći između 15. i 16. juna izgovorio Luka Čaušić, načelnik Odeljenja za vanredne situacije MUP-a Srbije. On je ukazao i na neophodnost znatnijih ulaganja u preventivnu zaštitu od elementarnih nepogoda.

„Klima se menja i mora više da se ulaže u preventivu. Ono što se do sada ulagalo, to više nije dovoljno. Od poplava 2014. godine Srbija je mnogo bezbednija, ali vidite šta se dešava. Iz godine u godinu su vremenske prilike sve ekstremnije. Za dve-tri nedelje imaćemo visoke temperature i požare. Moramo mnogo više da ulažemo u preventivu, ako želimo da spremnije dočekamo ovakve pojave”, poručio je Čaušić.

Nedavna poplava u Kragujevcu bila je verovatno najveće iskušenje za gradonačelnika Nikolu Dašića, koji je čitavu noć proveo sa ugroženim sugrađanima. Sudeći po izjavi koju je dao, bio je zatečen izlivanjem Lepenice.

„Fascinantno je ono što se desilo s Lepenicom. Lepenica do sada nije bila na ovom nivou. Mi u Kragujevcu smo bili ponosni što nemamo velika izlivanja još od 1978. godine, kada je korito Lepenice produbljeno, ali sada vidimo da je Lepenica postala opasna reka”, primetio je Dašić.

Ovo zapažanje je tim pre interesantno što se u noći između 15. i 16. juna u Kragujevcu nisu izlili nijedan potok niti rečica koji su u bliskoj prošlosti pravili velike probleme. Izlila se samo Lepenica, koja uglavnom curka kroz grad, pretvarajući se u pravu reku samo s prvim prolećnim kišama.

„U Kragujevcu se tokom nedavnih poplava nije izlio nijedan vodotok drugog reda o kojima brine grad, delimično se izlila samo Lepenica, koja je kao vodotok prvog reda u nadležnosti ’Srbijavoda’”, saopštio je Dragoš Radovanović, načelnik ovdašnjeg Odeljenja za vanredne situacije i planiranje odbrane.

Predočavajući da je Lepenica pričinila nemalu štetu, Radovanović je istakao da su se stalna i znatna ulaganja grada u zaštitu od poplava pokazala kao opravdana.

„U periodu od 2014. godine, koja može poslužiti kao reper, grad Kragujevac je u preventivnu zaštitu kontinuirano ulagao znatna sredstva, pre svega u čišćenje i uređenje vodotokova drugog reda koji su u nadležnosti lokalnih samouprava. Ta ulaganja su na godišnjem nivou iznosila između osam i 14 miliona dinara. Treba napomenuti da je 2016. godine urađena kompletna regulacija reke Srebrenice. U saradnji s tadašnjom Kancelarijom za javna ulaganja, u taj projekat je uloženo 60 miliona dinara. Za uređenje vodotokova drugog reda grad Kragujevac je ove godine izdvojio osam miliona dinara”, naveo je Radovanović.

Srbija se poslednjih godina sve češće suočava s velikim poplavama, koje su i u kragujevačkom aktu o proceni rizika od katastrofa definisane kao jedan od ozbiljnih problema. Stručnjaci za ovu oblast se slažu da je bolje ulagati u preventivu, nego sanirati posledice i otklanjati štetu koju skupo plaćamo.