Odgovorno ponašanje na suncu štiti od raka kože

Širom Srbije ovih dana se beleži vrlo visok indeks UV zračenja, zbog čega lekari savetuju građanima da budu oprezni i da se štite od štetnih zraka prilikom boravka napolju.

Kako ističe profesor dr Danica Tiodorović, predsednica Udruženja dermatovenerologa Srbije, ističe da se vrednosti UV indeksa kreću se od nula do desete i više, a da se vrednosti iznad šest smatraju se visokim i opasnim po kožu. U slučaju visokog UV indeksa, mogućnost pregorevanja je izuzetno velika i neophodno je odgovorno ponašanje na suncu i zaštita.

– Poznato je da je pregorevanje jedan od uzročnih faktora za razvoja karcinoma kože, naročito kada govorimo o pregorevanju u detinjstvu, pa je adekvatna briga roditelja u cilju pravilnog ponašanja na suncu i zaštita dece od UV zračenja od izuzetnog značaja, a sve u cilju smanjenja incidence melanoma i nemelanosmkih karcinoma kože. Kada govorimo o zaštiti kože, neophodno je svoje aktivnosti na otvorenom prilagoditi dobu dana, tako da se ne proporučuje duži boravak na suncu u periodu od 11 do 17 sati. Fizička zaštita je najefikasniji način zaštite i podrazumeva nošenje lagane odeće, od prirodnog materijala i gustog tkanja, ili odeće sa specijalnim materijalima sa antisolarnom oznakom UPF. Pored fizičke zaštite, neophodno je zaštititi otkrivene delove tela antisolarnim kremama, koje imaju deklarisanu zaštitu od UVA i UVB zraka. Antisolarne kreme treba nanositi minimum 15 minuta pre izlaska i nanošenje ponavljati svaka dva časa, ukoliko se intezivno znojimo ili plivamo. Da bi antisolarna krema imala efekat potrebno je naneti dovoljnu količinu kreme, što iznosi približno 30 mililitara – navodi dr Tiodorović.

Naša sagovornica ističe da je, kada se govori o učestalosti kožnih karcinoma uopšteno, bazocelularni karcinom najčeći karcinom u dermatološkim ambulantama. Za razliku od melanoma i skvamocelularnog karcinoma, ovaj karcinom jako retko daje metastaze. Incidenca skvamocelularnog karcinoma je sve češća poslednjih godina, i ova vrsta karcinoma daje metastaze. I bazocelularni i skvamocelularni karcinom najčešće se javljaju na fotoeksponiranim regijama, i u najvećem procentu manifestuju se kao ružičasta promena sa ili bez ranice na koži lica, ušnih školjki, gornjim i donjim ekstremitetima.

– Vrlo često ovu vrstu karcinoma dijagnostikujemo kod osoba koje su profesionalno izložene većoj UV radijaciji, pa ih često viđamo kod zemljoradnika, poljoprivrednika ili osoba koje su izložene većoj UV radijaciji zbog sportskih aktivnosti ili hobija. Melanom je jedan od najmalignih tumora kože, sa karakteristikom ranog davanja hematogenih i limfogenih metastaza. Najčešće je pigmetovan, mada se može u znatno manjem procentu klinički manifestovati i kao apigmentna promena. Svaka promena koja menja oblik, boju kao i nijanse boja, ili se uočavaju  promene u dimenziji ili evoluciji, neophodno je u najkraćem roku pregledati dermoskopski. Dermoskopija je neinvazivna dijagnostička metoda koja je postala sastavni deo dermatološkog pregleda i omogućava dijagnostikovanje svih karcinoma kože u najranijem stadijumu u rukama iskusnog dermatologa. Kada govorimo o incidenci melanoma, poslednji podatak iznosi 650 novodijagnostikovanih melanoma godišnje, sa najvećom incidencom u osoba starije životne dobi. Međutim, ovaj broj u praksi je zasigurno veći, a ono što dodatno zabrinjava je činjenica da sve veći procenat melanoma srećemo kod mladih, mlađih od 30 godina, što ranije nije bio slučaj – napominje profesorka Tiodorović.

Edukacija ljudi o pravilnom ponašanju na suncu, pravilnoj zaštiti prevenira mogućnost razvoja karcinoma kože, smatra naša sagovornica. Takođe, edukacija o samopregledu kože, koju je potrebno sprovoditi jednom mesečno, kao i informisanost o promenama koje su sumnjive, poput  promene koja se razlikuje od drugih mladeža, pojava novog „mladeža” kod osoba nakon 45. godine ili promena boje ili nijansi boja i dimenzija, omogućava rano identifikovanje suspektne promene i pravovremeno javljaje dermatologu.

– Tribina o prevenciji melanoma u organizaciji Udruženja pacijenata obolelih od melanoma, održana je 10. juna u Nišu.  Ovakve aktivnosti zajedno sa dermatolozima, Udruženje već godima unazad organizuje širom Srbije, u cilju podizanja svesti o pravilnom ponašanju na suncu, merama zaštite kao i načinima lečenja melanoma. Udruženje dermatovenerologa Srbije i Udruženje pacijenata obolelih od melanoma, u narednom periodu planira niz zajedničkih aktivnosti, među kojima i edukacija doktora opšte prakse u cilju ranog dijagnostikovanja karcinoma kože – kaže dr Tiodorović.

U poslednje vreme se sve češće govori i o pojavi melanoma u oku. Pitanje je, kada treba potražiti pomoć lekara?

– Trećina pacijenata sa uvealnim melanomom je asimtomatska, što je sigurno i razlog kasnog javljanja pacijenta, dok kod ostalih pacijenata se može javiti oštećenje vida ili gubitak vidnog polja. Uvealni melanom je najčešći primarni malignitet oka kod odraslih. Ovaj melanom nastaje iz  meanocita u uvei. Faktori rizika za razvoj melanoma oka uključuju svetlu kožu, svetle oči, urođenu melanocitoza oka, očni melanocitom i sindrom predispozicije za BAP1 tumor. Oko 50 odsto pacijenata razvija metastatsku bolest, koja u najvećem procentu zahvata jetru i obično dovodi do letalnog ishoda u roku od godunu dana. Iako procenat ovih pacijenata nije visok, rana dijagnostika i pravilno lečenje je od izuzentnog značaja. Danas u svetu postoje nove terapijske opcije u lečenju melanoma oka, koje kod nas još uvek nisu dostupne, te se nadamo da će u Srbiji i za ove pacijente uskoro biti dostuna inovativna terapija koja će produžiti život i kvalitet života pacijenata sa melanoma oka – zaključila je dr Tiodorović.