Zašto „Nord" plovi za Busan

Plen za one koji bi da ga zaplene i prodaju ne bi bio mali. Negde oko 500 miliona dolara. Upravo ka takvoj sudbini, iz pravca Vladivostoka ka južnokorejskoj luci Busan, plovi ovih dana megajahta „Nord” ruskog multimilijardera Alekseja Mordašova. Naime, osam meseci nakon što je „Nord” lane, na plovidbi ka južnoafričkoj luci Kejptaun, isključio svoje transpondere i iščezao s radara prilježnih pratilaca, plovilo s dva helipeda i svojim mini-podmornicama početkom ove sedmice ponovo je počelo da šalje signale o svom kretanju. Ne čudi što su zainteresovani smesta podigli durbine prema tom brodu-grdosiji sa 20 putničkih kabina i velikim bazenom s plažom na palubi.

Aleksej Mordašov je sa suprugom Marinom i dvojicom sinova Kirilom i Nikitom, nakon početka specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini, stavljen pod sankcije SAD i EU, ali ne i UN. Prebogati Rus, imovine procenjene na oko 29 milijardi dolara, većinski je vlasnik „Severstala”, najveće ruske kompanije za proizvodnju čelika, prisutan je u raznim biznisima od telekomunikacija do rudarenja zlata, turizma i medija. Prošle godine je bio na 51. mestu „Forbsove” liste najbogatijih ljudi sveta.

A onda su došli rusko-ukrajinski rat i briselske sankcije. Putni planovi i imovinska karta Alekseja Mordašova počeli su da dobijaju neke nove oblike. Naime, do početka marta 2022. u registru imovine Alekseja Mordašova, dve jahte su privlačile pažnju radoznale javnosti. Manja jahta „Ledi M” (dugačka 45 metara, kapaciteta 12 gostiju) i mnogo veći brod „Nord” napravljen u Nemačkoj. „Njujork tajms” inače opisuje „Nord” kao „ratni brod zamaskiran u jahtu”.

Kako je lane širom Zapada krenula plenidba nepokretne i pokretne imovine ruskih tajkuna „isuviše bliskih Putinu”, Mordašov je u trenu ostao bez „Ledi M”. Naime, u italijanskoj luci Imperija nadležne vlasti prisvojile su taj brod. Ubrzo potom „Nord” je žurno digao sidro i, preko sedam mora, krenuo sa Zapada pored Sejšela i Maldiva na sigurno sidrište u Vladivostoku.

Potom je prošlog oktobra nastalo silno uzbuđenje kada se velelepni „Nord” pojavio u Hongkongu i tamo upadljivo usidrio usred luke, a ne u specijalizovanom delu pristaništa namenjenog prihvatu privatnih jahti tih okeanskih dimenzija. Lučke vlasti Hongkonga hladno su potom odbile da postupe po predlogu američkog Stejt departmenta i zaplene „Nord”. Nakon izvesnog ljuljuškanja u Hongkongu „Nord” je zatim najavio da nastavlja plovidbu ka Kejptaunu. Na to su u zemlji Rta dobre nade burno reagovale zvanična Pretorija i opozicione vlasti Kejptauna. Dok je Pretorija dala „zeleno svetlo” za sidrenje „Norda” nadomak Rta dobre nade, lokalna uprava Kejptauna najavljivala je zabranu. Plovidba „Norda” kasno prošle jeseni (trebalo je 9. novembra da uplovi u Kejptaun) izgledala je kao neka vrsta ispitivanja dokle u tom trenutku Svetskim morem može da se neometano kreće ploveća imovina ruskih plutokrata pod sankcijama Zapada. Bilo kako bilo, „Nord” je ipak odustao od Kejptauna. A zatim je „nestao” s radara. Sve do ponedeljka, kada postaje jasnije da je „Nord” (bez Mordašova u to vreme na brodu) u okretu od Kejptauna, negde jugoistočnim regijama Indijskog okeana, izuzetno velikom brzinom, krenuo u povlačenje ka Vladivostoku.

Nakon osam meseci „nepojavljivanja”, impresivna jahta ponovo je ovih dana viđena na Svetskom moru. Koliko u petak „Nord” je prošao pored indonežanskog arhipelaga Riau, u pravcu južnokorejske luke Busan, registrovali su sateliti agencije „Marin trafiker”. Zašto je „Nord” najavio sidrenje u Busanu, trećem najvećem gradu Južne Koreje, gde privatne megajahte i ne svraćaju baš često? Prema brodskom dnevniku, „Nord” bi trebalo da se ukotvi u Busanu 24. juna. Ako tamo baci sidro, hoće li biti zaplenjen? Ili će Mordašov, kao i u slučaju Kejptauna, ipak promeniti mišljenje? U međuvremenu, crtanje novih globalnih granica uveliko je počelo.