Kolektivni izbeglički centri i dalje čekaju zatvaranje

Od našeg dopisnika
Sarajevo – Pre nekoliko dana u Gračanici kod Rogatice 15 izbegličkih porodica, koje su duže od tri decenije živele u kolektivnim i izbegličkim centrima ili kao podstanari, uselilo se u nove stanove. Svoj krov nad glavom dobile su u zgradi izgrađenoj u okviru projekta Regionalnog zbrinjavanja izbeglih i raseljenih. Tokom višegodišnje realizacije tog projekta, koji se završava krajem ovog meseca, u 45 gradova i opština u BiH izgrađeno je 2.600 stambenih jedinica (1.770 kuća i 830 stanova), od ukupno planiranih 3.000.

Ministar za ljudska prava i izbeglice u Savetu ministara BiH Sevlid Hurtić najavljuje nastavak akcije stambenog zbrinjavanja izbeglih i raseljenih, kojih u BiH i danas, nažalost, ima mnogo. To, između ostalog, podrazumeva i izgradnju preostalih 350 stambenih jedinica iz pomenutog programa, čijim završetkom životni problem izbeglih i raseljenih, prema rečima ministra, postaje briga samo domaćih vlasti.

„Moj cilj je da se do kraja ovog mandata, a to znači u naredne četiri godine, zatvore svi kolektivni centri i alternativni smeštaji u BiH. O tome sam razgovarao i s predstavnicima vlasti u oba entiteta i dobio sam njihovu podršku, uz pokazanu spremnost da pomognu. Uskoro bi trebalo da otputujem u Pariz kako bih na sastanku s predstavnicima Razvojne banke Veća Evrope pokušao da dogovorim novo zaduženje, što je preduslov da možemo uopšte da razmišljamo o planiranim namerama”, kaže Hurtić i napominje da bi izgradnja novih 350 stambenih jedinica, uz 2.600 već izgrađenih, značila zbrinjavanje oko 10.000 najugroženijih izbeglica, raseljenih lica i povratnika.

To, nažalost, ne znači i kraj rešavanja problema svih porodica koje su zbog ratnih dešavanja u BiH napustile svoja predratna ognjišta i našle kakav-takav smiraj u nekom od obično neuslovnih kolektivnih centara. Prema podacima resornog ministarstva iz 2015. godine, takvih centara u BiH bilo je više od stotinu. Koliko ih trenutno ima nije mogao precizno da nam kaže ni ministar Hurtić. Prema nekim podacima, u tim centrima, svejedno koliko ih je, još živi oko 2.000 porodica.

Međutim, izvesno je da se i nakon tri decenije samo u BiH, za razliku od susednih zemalja (Srbija, Crna Gora i Hrvatska), koje su uspešno realizovale projekat Regionalnog zbrinjavanja izbeglih i raseljenih, i dalje priča o kolektivnim centrima i potrebi njihovog zatvaranja. To ne može da razume ni Mirhunisa Zukić, predsednica Unije za održivi povratak i integracije u BiH, koja u odnosu prema donatorskim sredstvima prepoznaje i neodgovornost.

„Nije na adekvatan način iskorištena pružena mogućnost. I to nas je dovelo u situaciju da i u 2023. godini pričamo o kolektivnim centrima. što je žalosno. Mnogo je novaca ’prošlo’, mnogo smo se zadužili. Sve je trebalo mnogo ranije završiti. A ako već nije, ostaje nam da verujemo da će se završiti”, rekla je Zukićeva za „Politiku”.