Niko ni prstom da mrdne i osudi zločin

Brčko – Ni 16 godina od noći 14. na 15. septembar 1992. godine kada su pripadnici Armije BiH iz više pravaca napali i okupirali srpska sela s bukvičkog platoa koja se nalaze južno od Brčkog, ubili 67 civila a oko 1.500 zarobili i odveli u 22 logora koji su se nalazili uglavnom na delu teritorije predratne opštine Brčko, a koja je bila pod kontrolom vojne i civilne vlasti muslimana i Hrvata, istine o zločinu i zločincima još nema, rečeno je na parastosu žrtvama ove tragedije i pomenu koji je uz Dan nestalih u RS služen u hramu svetog Oca Nikolaja u brčanskom pravoslavnom groblju.

„Ogroman broj dokaza postoji, sve se zna, ali tužilac distrikta Brčko Zekerija Mujkanović, koji je i sam delom odgovoran za zločine nad Srbima u desetak sela s bukvičke regije, opstruiše sve naše zahteve. Hiljade stranica dokumenata iz Haga je vraćeno u Brčko i Sarajevo, ali tamo niko ni da prstom mrdne i da zločince izvede pred lice pravde. Zbog toga smo mi nedavno zatražili od Tužilaštva u Beogradu, koje ima nadležnost i za BiH, da preuzme ovaj predmet. Oni su najavili skori dolazak u Brčko i ozbiljnu istragu posle koje će, to nam je poslednja nada, uslediti i optužnice”, rekao je potpredsednik Saveza logoraša RS Nikola Ristić, koji je i sam bio zarobljenik u jednom od logora.

Inače, pljačka, sistematsko uništavanje i paljevina više od 630 domaćinstava u ovim srpskim selima i zločini u logorima, po oceni istraživača i stručnjaka za oblast međunarodnog prava, tipičan su primer etničkog čišćenja i genocida počinjenog nad Srbima u ovom delu predratne opštine Brčko, kažu preživeli stanovnici Bukvika.

U Udruženju porodica nestalih u Brčkom ističu da se traga za još 58 nestalih žrtava Otadžbinskog rata iz Brčkog, od čega je četvoro iz Bukvika, mada i taj spisak nije konačan jer za najbližima traga i značajan broj raseljenih i izbeglih Srba iz BiH i Hrvatske koji su se trajno naselili u Brčko.

Trinaest godina nakon uspostavljanja mira i desetak godina nakon utvrđivanja distrikta u oblasti Brčkog, u bukvičku regiju od predratnih 2.800 stanovnika, vratilo se nešto više od trista. Iz raznih izvora sanirano je oko 60 odsto kuća, ali nisu obnovljene ekonomske zgrade i poljoprivredna infrastruktura. Prema rečima Nikole Ristića, uslovi za život u ovom delu distrikta, za razliku od drugih područja veoma su loši, pa se vraćaju uglavnom stari. Od nekoliko stotina učenika koliko je pre rata išlo u bukvičku i nekoliko područnih škola u tom kraju, danas u celoj regiji ima ukupno osamnaestoro školske dece.

„Koliko je god problem da pronađemo tela nestalih i da se izvršioci zločina nad stanovnicima Bukvika kazne, veliki je problem i zapostavljanje ovog kraja i slobodno mogu reći namerna opstrukcija vlade distrikta i drugih institucija koje se bave povratnicima u BiH, kada je u pitanju napor da se stanovnicima bukvičke regije omogući povratak i normalni uslovi za život”, kaže Ristić. Taj deo distrikta, kada su u pitanju ulaganja, prava je „crna rupa” u odnosu na područja gde žive bošnjaci i Hrvati, a koja su daleko manje ili nimalo stradala u ratu.