Novac po Kuranu

Biškek bi mogao da izraste u regionalni centar islamskog bankarstva, objavio je predsednik Kirgistana Bakijev,srećan zbog toga štoje (saudijska) Islamska razvojna banka obratila pažnju i na Kirgiziju. Reč je o jednom pilot projektu IRB, kirgiske vlade i kirgiske Ekobanke, privatne institucije koja je odlučila da se isproba u bankarskimaktivnostima zasnovanim na načelima šerijata, verski zasnovanog prava koje zabranjuje poslove čiji je učinak ljudska nevolja.

U svetu razvijenih, sličan zahtev je maltene nerazumljiv –govoriti o novcu i moralu zajedno! Ali, među muslimanima se ne misli da su jedno i drugo obavezno uvek u protivurečnosti, pa iz toga proizilazei određene osobenosti islamskog bankarstva. Na primer, nije dopušteno ulagati u zaradu od poslova s duvanom ili alkoholom. Ili, dopušteno je pozajmiti, ali na pozajmljeni novac ne sme se zahtevati kamata. Kada je posredi štednja, umesto zaračunavanja i isplate interesa po ulozima, sredstva štediša se ulažu u poslove iz kojih banka i vlasnici uloga izvlače i dele profit. Dalje, ne dopušta se trgovanje novcem (prebacivanjem sredstava iz valute u valutu). Običaj dozvoljava zaradu, ali nalaže da se dobit stiče na neki drugi način, recimo prodajom robe i usluga i sl.

Ukratko, drevne, mada hipertrofirane, finansijske transakcije se ne negiraju, u meri u kojoj se one samo pokušavaju prilagoditi nekim drugačijim saldo-izlazima. Zbog čega Bakijev misli da je njegovoj zemlji potrebno i bankarstvo, s pravilima različitim u odnosu na klasično? Veruje da bi islamsko bankarstvo moglo motivisati 55 zemalja članica Islamske banke za razvoj da investiraju u kirgisku ekonomiju. Biškeku su potrebna spoljna ulaganja, a manje mu je važno odakle su i po kakvim pravilima.

Odrednica „islamsko” upućuje na arhaičnost šerijatskog poslovanja s novcem,međutim reč je o relativno novom fenomenu, za koji se veruje da je prvi put ispoljen u Egiptu, posle 1960. godine.Takozvani naftni bum sedamdesetih pomogao je procvatu islamskog bankarstva na Arabijskom poluostrvu. Odatle, ono jezahvatilo Bliski istok, Iran i proširilo se po jugoistočnoj, a sada i centralnoj Aziji. Prihvaćeno je, recimo,u Pakistanu i Indiji, a prispelo je i na Zapad, u SAD i Veliku Britaniju. Verovatno zbog velikog broja muslimana koji žive u tim sredinama.

Ipak, prodor u centralnu Aziju (kao i u zemlje Magreba) sporiji je nego što se želi (zbog istorijskih, socioloških i psiholoških razloga ), pa to inspiriše Razvojnu banku Saudijaca da pronalazi prikladnijeforme nastupanja. U Kirgiziji, javni nesimpatizer ovakve novosti je čak i šef Nacionalne banke Marat Alapajev,uveren da islamsko bankarstvo ne odgovara „u osnovi sekularnom karakteru” finansijskog sistema zemlje. Ono, govori Alapajev, može prema tome biti „samo eksperimentalno”, a nikako konačno kirgisko rešenje.

Islamisti, sa svoje strane,dokazuju da „standard (poslovanja) jeste i ostaje standard”, a šarijasistem je samo jedna od aplikacija, pa se „previše i ne razlikuje od tradicionalnog bankarstva”. Pozivaju se usput na „veliki broj zapadnih banaka” koje klijentima već „nude iislamske finansijske produkte”, pa ništa strašno nije proizašlo. Islamsko bankarstvo je atraktivno građanima, recimo zbog spremnosti da s njima podeli rizik ulaganja. A šta je rđavo u tome što se protivi investicijama u kocku, pornografiju, duvan ili alkohol?

I tako, dok na jednoj strani neka vrsta polemike traje i produžava se, na drugoj raste broj već obuhvaćenih država,članica Islamske razvojne banke. Iza nje je danas Organizacija islamskih zemalja, a osim Kirgistana pristypili su joj Kazahstan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan, svi odreda zainteresovani za islamske investicije u razvoj.

Drugim rečima, brat je mio, makoje vere bio –samo neka je s parama. A Razvojna banka finansira industrijske projekte i programe pomoći siromašnima, nešto za čim se u centralnoj Aziji vazda vapije