Miroova umetnost u tršćanskom ambijentu

Specijalno za „Politiku”

Trst – Dela španskog slikara Huana Miroa usidrila su se ovog leta u Trstu. U mediteranskom okruženju, dugim kamenim šetalištem uz more, po obodu starog gradskog jezgra, stiže se pored malih antikvarnica do Muzeja Revoltela – Galerije moderne umetnosti koji je prošle godine obeležio vek i po postojanja. Odmah po ulasku u velelepni prostor posetioce dočekuje izložba pod nazivom „Omaž Mirou”,  a kustos je Akile Bonito Oliva, cenjeni italijanski likovni kritičar, teoretičar umetnosti i profesor. Od aprila kada je otvorena postavka do 24. septembra publika može videti oko 80 Miroovih dela, litografija, crteža, plakata, keramičkih radova, tu su i tapiserije, ilustracije, slike iz francuskih muzeja, ali i privatnih kolekcija. Tu su i fotografije Miroa, knjiga i časopisa koje je ilustrovao i dokumenata o njegovom radu. Veoma maštovito izgleda multimedijalna instalacija u prizemlju, u sobi bez plafona gde se sa gornjih spratova mogu gledati projecije po zidovima video-snimaka najpoznatijih slika čuvenog Španca. Ako stupite u taj prostor, postaćete deo Miroovih slika, što opet postaje veoma zabavno iskustvo, a za mlade svakako edukativno.

Publika različitog uzrasta, da dodam da je bilo dosta dece, rado je razgledala živopisan Miroov nadrealistički svet simbola. Svi izloženi radovi pokrivaju period od šest decenija u karijeri poznatog Španca, jednog od najvećih umetnika dvadesetog veka,  od 1924. do 1981. godine, s posebnim akcentom na transformaciju slikovnog jezika, kojem se katalonski umetnik posvetio u prvoj polovini dvadesetih godina prošlog veka, dokumentujući svoje umetničke metamorfoze u oblastima crtanja, slikanja, kolaža i tapiserije. 
Sve što je Miro koristio, sva  raznovrsnost oblika i izražajnih sredstava , od slikarstva preko keramike do grafičkog rada, pružilo mu je mogućnost da izrazi svoj originalni kreativni duh kroz znakove, boje i površine. U stvari, Miro je koristio bilo koju vrstu materijala za stvaranje: platno, karton, drvo, keramiku, komade gvožđa. Sve se, kako je umetnik tvrdio, može uzdići do umetničkog remek-dela, a dovoljno je da crpimo nadahnuće iz najdubljih emocija i oslobodimo se uslovljavajućih akademskih dogmi. 

Koncept izložbe podrazumeva prolazak posetilaca kroz nekoliko etapa Miroovog stvaralaštva, recimo veći segment postavke čine litografije koje su bile velika strast autora, a prikazuju se i bakropis i grafički eksperimenti između pedesetih i devedesetih godina u kojima je ceo univerzum predstavljen Miroovim kreativnim postupcima. Drugi sloj priče predstavlja njegovu saradnju sa časopisom za umetnost „Derriere le Miroir” , koji je uređivao  Aime Maeght i sarađivao sa najznačajnijim umetnicima tog doba. Miro je bio jedan od velikih protagonista ovog izuzetnog časopisa, za koji je stvorio značajna grafička dela i danas veoma tražena, a sada su pred publikom.  Jedan stariji par posetilaca izložbe je na pitanje šta im se najviše dopalo odgovorio da su to baš ove litografije.

Ilustrovanje knjiga poezije i kratkih priča za Miroa je bilo zadovoljstvo. Bio je opčinjen stihovima Tristana Care, rumunskog pesnika, zatim  Prevera i drugih poznatih književnika, voleo je da na osnovu njihovih reči stvara autentična dela. I sami njegovi radovi imaju poetske nazive i govore o bliskosti sa književnošću. Veoma traženi u svetu kolekcionara, izloženi su i Miroovi plakati za čuvene manifestacije, napravljeni u litografskoj štampi. Tu su i keramički predmeti u kojima Miroove boje i njegov znak od takoreći ukrasa čine prefinjena dela. Njegove slike predstavljaju jednu od najviših tačaka umetnosti, uvek pozicionirane između figuracije i apstrakcije, i u stanju su da probude radost života. Umetnik je veoma voleo muziku, radio je omote ploča poznatih muzičara, kao i scenografiju i kostime za opere i balete. Zanimljivo da je jedna od ovde izloženih slika  „Les essencies de la terra” iz 1970.  vlasništvo balerine Olge Smirnove.

Slikar, vajar i keramičar Huan Miro (Barselona 1893 – Palma de Majorka, 1983) jedan je od najznačajnijih umetnika dvadesetog veka. Njegov otac bio je časovničar, a porodica ga je u mladosti nagovorila da studira ekonomiju i radi kao računovođa u prodavnici. Zbog toga je doživeo veliku krizu kao osamnaestogodišnjak, odlučivši kasnije da promeni život i 1920, sa 27 godina, odlazi u Pariz, bio je više gladan nego sit, ali tu upoznaje Pikasa, Tristana Caru, Ernesta Hemingveja, sa kojim je drugovao, čak su bilisparing partneri u boksu, a susreće i mnoge druge značajne ljude tog doba. Neposreno pre toga govorio je: „Uspeo sam da u celosti raskinem sa prirodom, moji pejzaži nemaju nikakve veze sa spoljašnjim svetom.”

Vratio se u Barselonu dvanaest godina kasnije, ali po izbijanju španskog građanskog rata silom prilika opet odlazi u Pariz. Međutim, 1940. godine francusku prestonicu napale su nacističke trupe, pa Miro biva primoran da se odseli u Španiju. Posle Drugog svetskog rata 1945, pedesetogodišnji slikar iza koga je oko tri decenije kreativnog rada postao veliko ime modernizma. Njegovi zagonetni motivi nalazili su se na muralima, keramici, tapiserijama i tkaninama, skulpture od bronze i kamena ukrašavale su javne prostore. Postao je imućan i u velikom ateljeu u Palma de Majorki na miru je stvarao.

Ova izložba ne sadrži najznačajnija remek.dela iz velikih muzeja,  poput čuvene slike „Farma” (nalazi se u Nacionalnom muzeju u Vašingtonu), koju je svojevremeno od autora kupio Ernest Hemingvej, ali nas uspešno uvodi u srž poetike velikog umetnika. Tim pre što je mnogo toga što se ovde može videti stiglo iz privatnih kolekcija i ne izlaže se često u javnosti.