Visok krvni pritisak ne boli, a pravi velike probleme

Visok krvni pritisak (hipertenzija) definiše se kao vrednost krvnog pritiska od 140/90 mmHg i više. Postoje primarna (esencijalna) hipertenzija i sekundarna hipertenzija. Kod većine osoba se ne može ustanoviti uzrok visokog krvnog pritiska. Ovaj tip hipertenzije se razvija postepeno tokom više godina. Kod pojedinih ljudi se visok krvni pritisak javlja kao posledica postojeće bolesti. To je sekundarna hipertenzija i može se javiti usled oboljenja bubrega, tumora nadbubrežne žlezde, problema sa štitastom žlezdom, urođenih poremećaja krvnih sudova, primene nekih lekova (kontraceptivnih pilula, lekova protiv prehlade, lekova protiv bolova)…

Profesor dr Miloje Tomašević, kardiolog, ističe da se visok krvni pritisak obično razvija tokom nekoliko godina, kada pacijent može biti bez ikakvih tegoba. Čak i kada se jave simptomi, ne moraju da ukazuju na hipertenziju. Ovo je glavni razlog zašto je važno periodično meriti vrednost krvnog pritiska i registrovati povišene vrednosti što ranije.

– Kažemo da su simptomi hipertenzije „nespecifični”, jer se mogu javiti i u sklopu drugih bolesti. Tada se mogu javiti glavobolja, krvarenje iz nosa, crvenilo lica, zamor, kratak dah, mučnina, vrtoglavica, zujanje u ušima... Ove tegobe se češće registruju u slučaju izrazito povišenih vrednosti krvnog pritiska. Važno je napomenuti da, čak i kada ne daje simptome, nekontrolisani visok krvni pritisak može oštetiti krvne sudove, mozak, srce, bubrege i oči. Ukoliko ste u kućnim uslovima izmerili povišene vrednosti krvnog pritiska, potrebno je da se javite lekaru-kardiologu. Lekar može savetovati dalje analize i preglede ili vam propisati lekove kako bi se normalizovale vrednosti krvnog pritiska. Takođe, ukoliko se već lečite od hipertenzije – važno je da redovno odlazite na kontrolne preglede kod kardiologa kako bi se pratili efekti lečenja i na vreme uočile promene i sprečile komplikacije – naglasio je dr Tomašević.

Ukoliko povišen krvni pritisak traje duže vreme i ukoliko se ne leči, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su srčani udar i šlog.

– Iako se u značajnom broju slučajeva ne može utvrditi tačan razlog nastanka hipertenzije, moguće je da se rizik od hipertenzije svede na minimum. Postoje određena oboljenja i stanja, kao i navike pojedinca za koje je poznato da povećavaju rizik od njenog nastajanja. Zbog toga je izuzetno važno ukloniti ili svesti na minimum sve faktore rizika povezane sa hipertenzijom. U ove faktore rizika se ubrajaju gojaznost, fizička neaktivnost, pojedine bolesti kao što su dijabetes, oboljenja bubrega, slip apnea, pušenje (aktivno i pasivno), unos veće količine alkohola, previše soli (natrijuma) u ishrani i stres – napominje naš sagovornik.

Visok krvni pritisak može postojati godinama bez ikakvih simptoma. Međutim, prekomerni pritisak na zid arterija može oštetiti krvne sudove i organe. Što je veći krvni pritisak i što je duže nekontrolisan, to je veće oštećenje. Komplikacije nekontrolisanog krvnog pritiska mogu biti različite. Javlja se oštećenje arterija jer visok krvni pritisak deluje tako da arterije postanu krute i manje elastične. U izmenjenim arterijama se lakše nakupljaju masti iz hrane, što može da dovede do suženja krvnih sudova i smanjenja protoka krvi. Na taj način visok krvni pritisak doprinosi nastanku ateroskleroze i povećava rizik od srčanog udara i šloga. Na oštećenim arterijama se lakše formiraju ispupčenja, aneurizme, gde je zid arterija istanjen. Na tim mestima lakše dolazi do pucanja krvnog suda, što može biti životno-ugrožavajuće stanje.

– Može doći do popuštanja srca. Usled visokog krvnog pritiska srce mora da radi većom snagom nego u normalnim uslovima. Zbog toga može doći do zadebljanja srčanog mišića (hipertrofije). Ukoliko zadebljani srčani mišić ne uspeva da pumpa dovoljno krvi za potrebe tela, dolazi do popuštanja srca (srčane slabosti). Javlja se i oštećenje bubrega jer hipertenzija oštećuje i krvne sudove bubrega, zbog čega može doći do smanjenja funkcije ovog organa. Problemi sa vidom se javljaju usled oštećenja malih krvnih sudova očiju, a tegobe sa pamćenjem, razumevanjem i govorom se takođe mogu javiti usled dugogodišnje nekontrolisane hipertenzije – zaključio je dr Tomašević.