Briks protiv dolara

Zemlje Briksa (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) zainteresovane su za stvaranje nove valute koja će biti u konkurenciji sa američkim dolarom. Briks želi da uspostavi novu rezervnu valutu podržanu korpom svojih valuta. Jedan od ciljeva je da se „obori” dolar kao najvažnija svetska valuta, kojom se najviše plaća u međunarodnoj trgovini, koja ima najviše međunarodnih rezervi i kojoj se generalno, do sada, najviše verovalo u svetu.

Potencijalna valuta, dok je još u fazi razmatranja i razvoja, omogućila bi ovim državama da ostvare svoju ekonomsku nezavisnost dok se takmiče sa postojećim međunarodnim finansijskim sistemom. Sadašnjim svetskim poretkom dominira američki dolar, koji čini oko 90 odsto ukupne trgovine valutama i skoro 100 odsto trgovine naftom. Centralno za ovu tekuću situaciju je trgovinski rat SAD sa Kinom, kao i američke sankcije Kini i Rusiji. Ukoliko zemlje Briksa uspostave novu rezervnu valutu, to bi verovatno značajno uticalo na američki dolar, što bi potencijalno dovelo do pada njegove tražnje. Zauzvrat, ovo bi imalo implikacije na američku i globalnu ekonomiju.

Zemlje Briksa imaju niz razloga zašto žele da uspostave novu valutu. Nedavni globalni finansijski izazovi i agresivna spoljna politika SAD naveli su zemlje Briksa da istraže tu mogućnost. One žele da bolje služe sopstvenim ekonomskim interesima, dok istovremeno smanjuju globalnu zavisnost od američkog dolara i evra.

Kakav je napredak postignut do sada? Tokom 14. samita Briksa, održanog sredinom 2022, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da zemlje Briksa planiraju da izdaju „novu globalnu rezervnu valutu” i da su spremne da otvoreno rade sa svim fer partnerima. Cilj Briksa je uspostavljanje novog svetskog monetarnog poretka, što je jasno saopšteno još od samita grupacije u Rusiji 2009. Do sada nije bilo mnogo napretka po ovom pitanju, ali se ideja ponovo pojavila posle uvođenja sankcija Rusiji i većih veza te zemlje i Kine.

Reakcija zemalja koje nisu članice Briksa bile su pomešane. Neke zemlje, poput Turske, Egipta i Saudijske Arabije, razmišljaju o pridruživanju Briksu, a Saudijska Arabija kupuje rusku naftu na rekordnom nivou. Međutim, neki stručnjaci veruju da je valuta Briksa „pogrešna ideja”, jer bi ujedinila zemlje sa veoma različitim ekonomijama. Takođe postoji zabrinutost da bi „nekineske” članice mogle povećati svoju zavisnost od kineskog juana.

Nova valuta bi mogla imati nekoliko prednosti za zemlje Briksa, uključujući efikasnije prekogranične transakcije i povećanu finansijsku uključenost. Zahvaljujući olakšanim prekograničnim plaćanjima to bi takođe moglo da promoviše trgovinu i ekonomsku integraciju među zemljama Briksa i šire.

Ako se uspostavi, nova valuta Briksa bi ojačala ekonomsku integraciju unutar zemalja Briksa, smanjila uticaj SAD na globalnoj sceni, oslabila položaj američkog dolara kao globalne rezervne valute, ohrabrila druge zemlje da formiraju saveze za razvoj regionalnih valuta, umanjila rizike povezane sa globalnom nestabilnošću, usled jednostranih mera i smanjenja zavisnosti od dolara.

Iako nije sasvim izvesno da li će doći do stvaranja rezervne valute Briksa, njeno pojavljivanje bi predstavljalo značajne implikacije na globalnu ekonomiju i potencijalno bi dovelo u pitanje dominaciju američkog dolara kao primarne rezervne valute.

Iz tih razloga, svetski investitori bi trebalo da pažljivo prate napredak moguće valute Briksa. I, ako ga blok na kraju stvori, biće važno posmatrati uticaj valute na ekonomije članica Briksa i šire na globalno tržište.

Često postavljeno pitanje za novu valutu Briksa odnosi se na količinu zlata koje poseduju ove zemlje. U maju 2023, kombinovane zlatne rezerve centralnih banaka zemalja Briksa činila je više od 15 odsto ukupnog zlata u svetskim centralnim bankama. Rusija, Indija i Kina rangiraju se u prvih 10 u svetu po količini zlata. Rusija kontroliše 2.376,52 metričke tone žutog metala, što je čini petom po veličini zlatnih rezervi. Kina sledi na šestom mestu sa 2.068,36 tona zlata, a Indija je na devetom mestu sa 794,62 tona zlata. Zlatne rezerve u centralnoj banci Brazila i Južne Afrike mnogo su manja i iznose 129,65 tona i 125,38 tona, respektivno. Dok je ruski predsednik sugerisao čvrstu imovinu poput zlata ili nafte, kao podršku novoj valuti, valuta Briksa bi verovatno bila podržana korpom valuta pet zemalja bloka.

Na pitanje da li je moguća valuta Briksa, neki finansijski analitičari ističu stvaranje evra 1999, kao dokaz da je stvaranje te zajedničke valute realna opcija. Međutim, za to bi bile potrebne godine priprema, uspostavljanje nove centralne banke i dogovor između pet zemalja o postepenom ukidanju sopstvenih suverenih valuta. Takođe, najverovatnije bi bila potrebna podrška MMF-a, da bi ona bila uspešna na međunarodnom nivou. Uticaj rata u Ukrajini može da oslabi rusku ekonomiju i vrednost rublje, a Kina namerava da poveća moć juana na međunarodnom planu. Takođe, postoje velike ekonomske razlike između Kine i drugih zemalja Briksa. To nisu male prepreke koje treba savladati.

Da bi Briks stvorio novu valutu koja bi u budućnosti zamenila dolar, potrebno je da su njihove ekonomije dovoljno jake. Veliki napredak je napravljen u tom pogledu, ali u stvarnosti je to sada isključivo Kina. Ali velika ekonomija nije dovoljna za stvaranje velike svetske valute. Valute zemalja Briksa su prilično nevažne na globalnom nivou, sa delimičnim izuzetkom kineskog juana. Oko 60 odsto međunarodnih rezervi su dolari, 20 odsto evri, a samo tri odsto kineski juani. Valute Rusije, Brazila, Indije i Južne Afrike su beznačajne. To ne znači da se to ne može promeniti u budućnosti, ali je taj dan još daleko. Ovo se posebno odnosi na hipotetičku zajedničku globalnu valutu Briksa, jer postoji veliki problem poverenja u privrede ovih zemalja. Snaga valute, međutim, na kraju leži u poverenju. Ovo nameće kineski juan kao jedinu opciju. Ekonomska moć Briksa je dominantna u Kini, a ta zemlja je istovremeno i najveći izvoznik u svetu.

Postoje ocene da je Briks kao takav, previše heterogen da bi delovao zajedno. Brazil, Rusija i Južna Afrika su u dugoročnoj ekonomskoj stagnaciji. Želja za uspostavljanjem nove međunarodne valute koja bi konkurisala dolaru i dalje je izgleda za neke neostvariva. Doduše, nikada se ozbiljno nije radilo na njegovoj realizaciji, ali se po oceni pojedinih stručnjaka nije odmaklo dalje od početne ideje. Ipak, svi analitičari se slažu da je za američki dolar nastala nova pretnja – grupacija Briks, na čelu sa Kinom. Mnoge zemlje i međunarodne ekonomske grupe teže da smanje zavisnost od dolara u komercijalnim poslovima i okreću se alternativnim valutama. Briks predstavlja više od 40 odsto svetske populacije i skoro trećinu globalne ekonomske proizvodnje, što ga čini jednim od najvažnijih svetskih ekonomskih blokova.

Nova valuta Briksa ne bi toliko „otela krunu sa glave dolaru” koliko bi smanjila veličinu njegove teritorije gde se koristi. Čak i da se Briks dedolarizuje, veliki deo sveta bi i dalje koristio dolare, a globalni monetarni poredak bi postao više multipolaran nego unipolaran. Nova valuta Briksa bi pokrenula nepovratne procese na globalnom finansijskom tržištu. Iako zemlje Briksa aktivno podržavaju proces dedolarizacije, proces je kompleksan, tako da je valuta Briksa još uvek samo „očekivanje koje je moguće”. O svim ovim pitanjima biće više reči na predstojećem samitu Briksa 22. avgusta u Johanesburgu.

Ekonomista, naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista