Da li je „general Armagedon" pao u nemilost zbog Prigožina
Генерал Сергеј Суровикин и министар Сергеј Шојгу 17. децембра 2022. ( ФОТО / EPA-EFE/Gavriil Grigorov/Sputnik/Kremlin/Pool )
Dok je Jevgenij Prigožin prema pisanju „Dejli mejla” prvu noć u egzilu u Minsku proveo u hotelskoj sobi bez prozora kako bi izbegao atentat, Kremlj je izgleda započeo lov na „unutrašnje neprijatelje” koji su znali da se sprema zavera čelnika „Vagnera”.
Čuveni „general Armagedon”, kojeg bi Kijev rado video van fronta, mogao bi da padne u nemilost zbog neuspelog Prigožinovog marša na Moskvu. Pozivajući se na američke obaveštajne izvore, „Njujork tajms” tvrdi da je Sergej Surovikin (56), zamenik komandanta ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, unapred znao za plan da osnivač „Vagnera” planira pobunu protiv ruskih zvaničnika iz sektora odbrane.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov tim povodom je juče rekao da će uslediti „mnogo spekulacija”.
„Sada će biti mnogo spekulacija, ogovaranja i tako dalje u vezi s ovim događajima. Mislim da je ovo jedan takav primer”, izjavio je Peskov na konferenciji za štampu.
Kako piše „Njujork tajms”, zvaničnici Bajdenove administracije pokušavaju da saznaju da li je Surovikin, koji je od oktobra prošle godine do januara ove godine bio glavni komandant ruskih vojnih operacija u Ukrajini, kada ga je na toj funkciji zamenio Genadij Gerasimov, pomogao Prigožinu u planiranju pobune koja je prošlog vikenda bila najdramatičnija pretnja po vladavinu Vladimira Putina.
General Surovikin, koji se video-porukom prošlog petka oglasio protiv pobune „Vagnera” u međuvremenu je „nestao”. Po jednoj teoriji, ovaj visoki oficir, inače blizak Prigožinu, koji je svoje vojno umeće pokazao u ratu u Siriji, nalazi se na ispitivanju zbog organizovanja zavere koja je trebalo da dovede do smene ministra odbrane Sergeja Šojgua i generala Genadija Gerasimova.
„Pozivam vas da prestanete”, izjavio je general Surovikin u poruci objavljenoj na kanalu „telegrama” pokušavajući da odvrati Prigožina od pobune: „Neprijatelj samo čeka pogoršanje unutrašnje političke situacije u našoj zemlji.”
Nekima je, međutim, ponašanje Surovikina tokom video-poruke bilo sumnjivo, činilo se kao da je u poziciji taoca.
Jedan bivši američki zvaničnik ističe da je govor tela generala sugerisao da mu je bilo neprijatno da osudi bivšeg saveznika, s kojim deli mišljenje o nedovoljnoj sposobnosti ruskog vojnog vrha.
Kanal „Ribar” na „telegramu”, sa dobrim vezama u ruskoj vojsci, nezvanično tvrdi i da general Genadij Gerasimov nije više uključen u donošenje odluka o ratnim operacijama u Ukrajini. Iako je on formalno zadržao svoje zvanje komandanta, sada specijalnom vojnom operacijom rukovodi komandant Vazdušno-desantnih snaga Mihail Teplinski, tvrdi kanal „Ribar”.
Iako sve upućuje na to da je ruski predsednik rešio da pročisti nepouzdane ljude iz vojske koji su mu namerno ili zbog nesposobnosti radili o glavi, zapadni analitičari smatraju da Putin za sada namerava da planiranje pobune pripiše isključivo Prigožinu.
„Putin nerado menja ljude. Ali ako tajna služba stavi dosije na Putinov sto i ako neka saznanja uključuju i umešanost Surovikina, to bi moglo da se promeni”, kaže Aleksandar Baunov, viši saradnik Centra za Evroaziju fondacije „Karnegi Rusija”.
Ali, izgleda da nije Surovikin jedini visoki oficir koji je postao sumnjiv zbog svoje naklonosti šefu „Vagnera”, s kojim je dobro sarađivao na frontu. Ruski general-potpukovnik Vladimir Aleksejev tokom pobune je uputio sopstveni video-apel, nazvavši sve akcije protiv ruske države „nožem u leđa zemlji i predsedniku”. Ali nekoliko sati kasnije Aleksejev se pojavio na drugom video-snimku na kojem se vidi kako ćaska sa Prigožinom u Rostovu na Donu, gde su „Vagnerovi” plaćenici već zauzeli glavne vojne objekte.
„Dogodilo se previše čudnih stvari koje, po mom mišljenju, sugerišu da je postojao tajni dogovor koji još nismo shvatili”, rekao je Majkl Makfol, bivši američki ambasador u Rusiji.
Još nije jasno da li su zapadne službe instruisale Prigožina, na šta možda upućuje veći broj zapaljivih i za Moskvu problematičnih izjava datih od februara. U tim objavama nije samo napadao vrh ruske vojske, već je i mahao pred nosem Putinu „crvenom maramom” rekavši u jednom trenutku kako Kijev i NATO nemaju zlu nameru prema Rusiji i da je Moskva izmislila razloge za napad na Ukrajinu.
I dok NATO upozorava da bi dolazak „Vagnerovih” plaćenika u Belorusiju doveo do veće regionalne nestabilnosti, Aleksandar Lukašenko je otkrio kako je sprečio da Putin, kako kaže, „kao bubu zgnječi” Prigožina ako bude nastavio marš prema Moskvi.
Obraćajući se najvišim zvaničnicima u Minsku, Lukašenko je ispričao kako je odvratio ruskog predsednika da ubije Prigožina predlažući mu da pokuša da pregovara sa šefom „Vagnera” o mirnom okončanju pobune.
„Shvatio sam da je doneta oštra odluka da se uništi Prigožin i ’Vagner’. Putinu sam predložio da ne žuri. Hajde da razgovaramo sa Prigožinom i sa njegovim komandantima”, pričao je beloruski predsednik.
Lukašenko kaže kako se Prigožin nije javljao na Putinove pozive. Sat vremena posle razgovora sa Putinom Lukašenko je uspeo da stupi u kontakt sa šefom „Vagnera”. Po njegovim rečima, razgovori su u početku bili žestoki. Nakon teških reči uz psovke i razna zaklinjanja razgovor je ušao u mirnije vode. Tokom pregovora on je Prigožinu i njegovim jedinicama ponudio imunitet ako prihvate egzil u Belorusiji u zamenu za zaustavljanje puča.
„U pet sati uveče me je Prigožin nazvao i rekao: ’Prihvatam sve vaše uslove. Ali, šta da radim? Ako stanemo – uništiće nas.’ Kažem mu da neće. Garantujem ti”, prisećao se Lukašenko detalja burnih razgovora sa Prigožinom.