Ruske snage ponovo gađale Kramatorsk, stradalo troje dece
(Фото/ EPA–EFE /National police of Ukraine)
U ruskom raketnom napadu koji je pogodio prepunu piceriju u gradu Kramatorsku na istoku Ukrajine poginulo je najmanje devet osoba, uključujući i troje dece, saopštile su lokalne vlasti i potvrdile da je u toku potraga za preživelima u ruševinama uništene zgrade. Među žrtvama ruskog raketiranja su i dve sestre stare 14 godina i jedan 17-godišnji tinejdžer, a ranjena je 61 osoba, saopštilo je ukrajinsko ministarstvo unutrašnjih poslova, preneo je AP.
Ukrajinska strana je navela da je u napadu korišćena raketa tipa S-300, da je oštećeno 18 višespratnica, 65 kuća, pet škola, dva vrtića, tržni centar, administrativna zgrada i zgrada za rekreaciju. Kramatorsk je grad na liniji fronta u kome se nalazi regionalni štab ukrajinske vojske, a piceriju koja je pogođena posećivali su novinari, humanitarni radnici, vojnici i meštani.
Komentarišući navode Kijeva o ubistvu civila u ruskom raketnom napadu u Kramatorsku, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da Rusija nije gađala civilnu infrastrukturu i da su napadi izvedeni na objekte „koji su na neki način povezani s vojnom infrastrukturom”.
U poseti Ukrajini juče su bili poljski predsednik Andžej Duda i predsednik Litvanije Gitanas Nauseda. Posle razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, Duda je na konferenciji za medije rekao da će Poljska i Litvanija učiniti sve da Ukrajina što pre postane članica NATO-a. Dodao je da se dve zemlje trude da odluke koje budu donete na samitu NATO-a u julu „jasno ukažu na perspektivu članstva”. „Vodimo razgovore o ovom pitanju s našim saveznicima”, rekao je Duda.
Ukrajina je juče obeležila Dan ustava. U govoru pred parlamentom, Zelenski je najavio da neće prihvatiti bilo koji mirovni predlog koji pretvara ruski rat protiv njegove zemlje u zamrznuti konflikt, odnosno koji zamrzava teritorijalne dobitke koje je Rusija ostvarila od kada je započela napad u februaru 2022. godine.
Na drugoj zaraćenoj strani, u Moskvi, Peskov je uoči dolaska papinog izaslanika za mir rekao kako Rusija ceni napore Vatikana da pronađe mirno rešenje ukrajinske krize, preneo je Tas. Papa je, podsetimo, još u aprilu saopštio da je Vatikan uključen u „tajnu mirovnu misiju” u Ukrajini, ali su tada i Kijev i Moskva negirali da bilo šta znaju o tome.
U međuvremenu se nastavlja ukrajinska kontraofanziva. Ministar odbrane Oleksij Reznikov je rekao, prenosi Rojters, da oslobađanje više sela pod ruskom okupacijom poslednjih nedelja „nije glavni događaj” u planiranoj kontraofanzivi Kijeva i da Glavne rezerve ukrajinskih trupa, uključujući većinu brigada nedavno obučenih na Zapadu i opremljenih modernim NATO tenkovima i oklopnim vozilima, tek treba da budu upotrebljene u operaciji.
„Kada se to dogodi, svi ćete to videti. Svi će videti sve”, kazao je Reznikov u intervjuu za „Fajnenšel tajms”.
Švajcarska se neće priključiti većini zapadnih država koje isporučuju oružje Ukrajini. Savezno veće te zemlje juče je odbilo zahtev kompanije RUAG da se Ukrajini isporuči 96 tenkova „leopard 1”. Kako se navodi u zaključku Saveznog veća, takva prodaja, na osnovu važećeg zakona, nije moguća, preneo je „Noje cirher cajtung”. Dodaje se da bi prodaja bila u suprotnosti sa Zakonom o ratnom materijalu i podrazumevala bi prilagođavanje švajcarske politike neutralnosti.