Juriš na Mila pao na Ustavnom sudu

Od našeg dopisnika
Podgorica – Predsednik Crne Gore Jakov Milatović ocenio je da odluka Ustavnog suda da poništi izmene Zakona o predsedniku reflektuje stav stručne javnosti. S druge strane, bivše vladajuće partije, poput Demokratske partije socijalista i Socijaldemokrata, saopštavaju da je ta odluka potvrda uzurpiranja vlasti od strane premijera u tehničkom mandatu Dritana Abazovića.

Osim što je Milatović zamerio Ustavnom sudu što mu je „trebalo dugo vremena da odluku donese”, on je kazao da su te izmene bile „protivne Ustavu i sad imamo čistiju situaciju”. Ustavni sud je nedavno jednoglasno ukinuo izmene Zakona o predsedniku. Ali da li je donosiocima zakona bila namera da vrše izmene na Ustav Crne Gore, svesni da su time kršili njegove odredbe, ili su to činili da primoraju tadašnjeg predsednika Mila Đukanovića da mandat da lideru Demosa Miodragu Lekiću, koga je predložila parlamentarna većina, pokušali smo da saznamo od aktera izmena Zakona o predsedniku.

Član Predsedništva Demokratske partije socijalista (DPS) i poslanik u Skupštini Crne Gore, Andrija Nikolić, ovako je komentarisao odluku Ustavnog suda o ukidanju izmena Zakona o predsedniku:

„Može se reći i da je donošenje izmena Zakona o predsedniku predstavljalo kulminaciju antievropskih poteza bivše većine, čija su ignorisanja stavova Venecijanske komisije i upozorenja evropskih partnera dovela do dobro poznatih briselskih ocena o Crnoj Gori kao o ’rak-rani regiona’. Zato domaća javnost s pravom očekuje da nosioci bivše parlamentarne većine koji stoje iza neustavnog Zakona o predsedniku podnesu odgovornost zbog zloupotrebe sistema vlasti.”

Rektor Univerziteta Mediteran i bivši ministar pravde, profesor Savo Marković, za „Politiku” kaže: „O sadržini odluke Ustavnog suda, kojom je jednoglasno ukinut Zakon o predsedniku, usvojen krajem prošle godine, znam onoliko koliko o njoj ima u dnevnoj štampi.”

„I toliko je dovoljno da zaključim da je odluka ispravna, na Ustavu zasnovana. Naime, u parlamentarnim državama je gotovo načelo da je određivanje mandatara za sastav vlade posle održanih izbora ovlašćenje šefa države (u monarhijama monarha, u republikama predsednika). I tu je sve jasno. I nema mesta pozivanju na institucionalnu krizu, ako šef države povredi Ustav tako što neće u roku ili neće uopšte da poveri manda za sastav vlade, kako je to određeno dotičnim Ustavom. U tom slučaju se pokreće postupak odgovornosti šefa države zbog povrede Ustava, koji nije istovetan u federalnim i unitarnim državama. Rezultat tog postupka je smena šefa države”, stava je Marković.

Socijaldemokrate (SD) su ocenile da je odluka Ustavnog suda „očekivan je i jedini logičan ishod farse kreirane od strane bivše parlamentarne većine kako bi se, mimo Ustava Crne Gore, formirala vlast”. Ova partija je pozivala „nadležne državne organe da otvore istragu da li je u svim ovim aktivnostima postojalo elemenata krivičnog dela koje se odnosi na napad na ustavno uređenje i da, ukoliko se odgovornost utvrdi, odgovorna lica sankcionišu u skladu sa zakonima države”.

Lider Pokreta za promene Nebojša Medojević je za „Politiku” kazao da je bio protiv izmena pomenutog zakona.

„Bio sam protiv i tražio sam izbore čim je pala vlada Krivokapića, ali je ostatak Demokratskog fronta uspostavio posebno dobre odnose s Dritanom, ali je ipak zbog njegovih prevara propalo formiranje 44. vlade”, kaže Medojević. „Nisam uopšte bio u toku tih petljavina, a i bio sam lično protiv, jer je to sve rađeno da se Dritanu produži mandat.”

Očekivali smo da dobijemo i stav od lidera Nove srpske demokratije, Socijalističke narodne partije i Demokratske narodne partije, čiji su poslanici glasali za izmene Zakona o predsedniku, ali nisu bili voljni da govore za novine i saopšte stav tih partija o odluci Ustavnog suda, koji je poništio njihove izmene.