„Crna stena" nije zavila u crno srpske finansije

„Crna stena”, tačnije investicioni fond „Blek rok”, nije zavila u crno srpske finansije kako se piše po društvenim mrežama i kako je to narodni poslanik poslaničkog kluba „Ujedinjeni” Vladeta Janković naveo pre neki dan. On je zatražio od premijerke Srbije Ane Brnabić da objasni ili demantuje glasine da je internacionalni globalni fond „Blek rok” u Beogradu preuzeo spoljni dug od 34 milijardi evra. Premijerka je to demantovala.

Ko je „Blek rok”? Reč je o jednom od najvećih svetskih investicionih fondova koji, prema podacima sa njihovog sajta, upravlja imovinom od devet hiljada milijardi dolara. Kolika je to vrednost može se videti po tome što je kineski bruto domaći proizvod u 2021. godine bio 18 hiljada milijardi dolara, a SAD nešto veći od 23 hiljade milijardi dolara. „Blek rok” u prvom kvartalu 2023. godine imao je priliv od 110 milijardi dolara.

Kako su naveli, „pomažu sve većem broju ljudi da dožive finansijsko blagostanje”, odnosno ulažu u njihov kapital.

U Srbiji posluju godinama i zapošljavaju više od 500 stručnjaka iz oblasti tehnologije, računovodstva, upravljanja rizicima, imaju i timove koji rade u investicijama, pravnim poslovima, finansijama, marketingu, prodaji, ljudskim resursima.

„Blek rok” kao jedan od najvećih investicionih fondova ulaže manje-više svuda, pa i u srpske hartije od vrednosti, odnosno srpski dug. Iz izlaganja Vladete Jankovića zaključuje se da su oni naš dug kupili na sekundarnom tržištu, što znači od prvog kupca, obično neke banke, sa popustom zbog isplate pre roka dospeća. Suprotno tome, premijerka kaže da su bili prvi kupac.

Bez obzira na to ko je kupac srpskog duga i da li su hartije preprodate, za našu državu kao dužnika ništa se ne menja. Obveznice glase na donosioca i potpuno je svejedno da li će da se pojavi treće lice kao poverilac. Naše obaveze i prava se ne menjaju. Samo ćemo inicijalni dug da platimo ne prvom kupcu, a on je obično banka, već „Blek roku”.

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je pre dva dana u skupštini da fond „Blek rok” nije preuzeo spoljni dug Srbije, jer obveznice koje poseduju predstavljaju 0,4 odsto od ukupnog javnog duga Republike Srbije.

Odgovarajući na poslanička pitanja, Brnabićeva je rekla da je „Blek rok” jedan od fondova koji ulaže u domaće hartije od vrednosti.

„Pored njih, na aukciji je učestvovalo više od 500 zainteresovanih investitora. Ukupna tražnja za našim hartijama od vrednosti je premašila iznos od 11 milijardi dolara. ’Blek rok’ je na poslednjoj aukciji investirao oko 80 miliona dolara, odnosno oko 4,5 odsto ukupno emitovanih obveznica”, rekla je ona.

Ukupno „Blek rok” poseduje srpskih evroobveznica u vrednosti od 138 miliona evra, dodala je Brnabićeva.

„To predstavlja 1,54 odsto od ukupno emitovanih obveznica ili 0,4 odsto od ukupnog javnog duga Republike Srbije”, kazala je. Sve obveznice Republike Srbije koje su izdate na međunarodnom tržištu su neobezbeđene, dodala je. „To znači da se za njih ne garantuje imovinom Republike Srbije, jer bi inače vredele mnogo više. Ovako je to poverenje investitora da će im se te pare isplatiti”, rekla je.