Avramova porodica od Negeva do Sahare

Avramova porodica, koju je osnovao Donald Tramp, proslavila je prošle godine prvi rođendan, ali je drugo okupljanje šefova diplomatija SAD, Izraela i četiri poslednje arapske država s kojima je uspostavio diplomatske odnose otkazano zbog rastućih tenzija na Bliskom istoku.

Maroko je zbog eskalacije nasilja na okupiranim teritorijama više puta odlagao skup predviđen za mart, ali je konačno odustao od gostoprimstva drugog sastanka Foruma Negev, koji je trebalo da se održi sledećeg meseca. Razlog je odluka vlade Benjamina Netanijahua da izgradi novih 4.500 stambenih jedinica za jevrejske kolonizatore okupirane Zapadne obale.

Prošlogodišnji samit održan je marta 2022. u poznatoj izraelskoj pustinji Negev na inicijativu tadašnjeg šefa izraelske diplomatije Jaira Lapida, i tada je dogovoreno da će se forum sastajati svake godine u pustinjama zemalja potpisnica. Ovom skupu trebalo je da prisustvuju i predstavnici palestinske vlasti.

Pripreme sa Negev dva u marokanskom delu Sahare uveliko su bile u toku, a održan je niz sastanaka raznih radnih grupa i komiteta na kojima se raspravljalo o načinima unapređenja saradnje u oblasti energetike, regionalne bezbednosti, vojske, turizma, hrane, raspodela voda, obrazovanja i zdravstva. Podneto je mnoštvo projekata.

Sve su to aktivnosti predviđene tzv. Avramovim sporazumima o normalizaciji odnosa sa Izraelom, koje su krajem 2020, uz posredovanje Trampove administracije, sklopili Bahrein, Maroko, Sudan i Ujedinjeni Arapski Emirati. Time su se pridružili Egiptu i Jordanu, prvim arapskim zemljama koje su uspostavile diplomatske odnose sa jevrejskom državom.

Sve arapske potpisnice su, sem Sudana, za kratko vreme profitirale sklapajući niz sporazuma sa Izraelom. Emirati su potpisali sporazum o slobodnoj trgovini, koji je za kratko vreme omogućio da međusobna razmena dostigne dve milijarde dolara, uz ambiciju da se poveća na deset milijardi.

Kako blizu 700.000 izraelskih Jevreja sefarda vodi poreklo iz Maroka, i Rabat je uprkos otporu islamističke opozicije krenuo da snažno razvija saradnju sa Izraelom, gde kupuje savremene dronove, vojnu i opremu za sajber-bezbednost.

Maroko je od Trampa nagrađen tako što su SAD priznale njegov suverenitet nad spornom teritorijom Zapadne Sahare, gde Pokret „Polisario” godinama vodi oružanu borbu za nezavisnost. Posmatrači međutim upozoravaju na trku u naoružavanju sa arherivalom, Alžirom, koji podržava „Polisario”, a diplomatske odnose sa Rabatom je prekinuo posle normalizacije za Izraelom, koju je nazvao „neprijateljskim činom”.

Iako u ostatku arapskog sveta optuživane da su prihvatanjem Trampove agende marginalizovale palestinsko pitanje, potpisnice Avramovih sporazuma pokušavaju da balansiraju u javnosti nepopularnu saradnju sa Izraelom i podršku Palestincima iza koje stoje „arapska ulica”.

Pokazalo se da je to gotovo nemoguće u vreme kada Izraelom upravlja krajnja desnica koja se otvoreno protivi pregovorima sa Palestincima, podržava nastavak jevrejske kolonizacije okupirane Zapadne obale zahtevajući aneksiju teritorije na kojoj bi trebalo da nastane nezavisna palestinska država i negira arapsko-muslimanski karakter Istočnog Jerusalima.

I pre nego što je samit otkazan, Jordan je zbog nasilja nad Palestincima odustao, dok je Sudan poručio da je prezauzet unutrašnjim problemima.

„Palestinski narod ne postoji”, izjavio je nedavno izraelski ministar finansija Bezazel Smotrih iz krajnje nacionalističke stranke Religioznog cionizma.

Proameričkim arapskim režimima to je previše, jer strahuju od otpora javnosti, koja i posle četiri izraelsko-arapska rata Izrael smatra agresorom koji teroriše palestinski narod. Čak je i onaj deo javnosti koji podržava normalizaciju protiv saradnje sa Izraelom ukoliko ona ugrožava „palestinsku stvar”.

„Nezamislivo je biti potpisnik mirovnog sporazum sa stranom koja sanja da osvoji vašu zemlju... ne smemo da nastavimo da se oslanjamo na gas i vodu koje Izrael krade od Palestinaca”, pisao je ugledni jordanski novinar Mohamed Abu Tir. Upravo to nameće pitanje koliko nasilje na Zapadnoj obali i Jerusalimu ugrožava Avramove sporazume? Očito ozbiljno, pa su SAD i Maroko zajednički procenili da je Negev dva bolje otkazati.

Izraelski zvaničnici, zasad, nisu previše zabrinuti slabljenjem temelja sporazuma koje je vlada premijera Benjamina Netanijahua proglasila za svoj kapitalni diplomatski uspeh.

Sporazum o obnovi diplomatskih odnosa Rijada sa Teheranom i povratak Sirije u Arapsku ligu faktički označavaju kraj arapske koalicije protiv Irana. Izrael je taj koji tone u izolaciju koju Avramovi sporazumi ne mogu da spreče. „Izrael kratkoročno nastavlja da bude posmatrač na partiju na koji nije pozvan”, piše komentator „Haareca” Cvi Barel.