Deklaracija za očuvanje prirode

Više od sto miliona ljudi i dalje nema pristup ispravnoj vodi za piće u panevropskom regionu. Zagađenje vazduha, uglavnom, praškastim česticama, štetnim gasovima i oksidima azota skraćuje prosečan ljudski vek za skoro godinu dana i utiče na zdrav razvoj u ovom regionu. Gubici u biodiverzitetu se nastavljaju, potrošnja energije i štetni gasovi sa efektom staklene bašte su u porastu a neodgovarajuće upravljanje i odlaganje opasnih hemikalija ima štetan uticaj na životnu okolinu, jedan je od zaključaka izveštaja o proceni stanja životne sredine koju je pripremila Evropska agencija za zaštitu životne sredine uz podršku država regiona i Evropske komisije. Izveštaj je usvojen kao dokument Ministarske deklaracije na juče završenoj Šestoj ministarskoj konferenciji "Zaštita životne sredine za Evropu" koja je od 10. do 12. oktobra održana u Beogradu.

Ovom deklaracijom koju su usvojili predstavnici iz 51 zemlje članice Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za ekologiju određuju se smernice politike zaštite životne sredine za narednih pet godina.

Saša Dragin, ministar zaštite životne sredine, istakao je da je usvojena Deklaracija "potrebna da bi se ojačali mehanizmi za bolje sprovođenje zaštite životne sredine".

On je rekao da je deklaracijom upućena poruka da sve zemlje kroz zajedničke projekte i programe treba da rade na postizanju napretka u oblasti zaštite životne sredine i ispunjavanju svih ugovora koji su doneti radi očuvanja prirode na globalnom nivou.

Direktor sektora za zaštitu životne sredine UNECE Kaj Barlunda rekao je da je deklaracijom ukazano na značaj sprovođenja obaveza koje se donose, a tiču se očuvanja prirode.

On je rekao da je potrebno u svim zemljama izgraditi dovoljno snažne institucije za zaštitu životne sredine koje mogu sprovoditi mere očuvanja prirode.

Dragin je istakao značaj podrške učesnika skupa otvaranju Regionalnog centra u Beogradu za praćenje klimatskih promena u jugoistočnoj Evropi, za koji je predviđeno da počne da radi nakon završetka konferencije.

Projekcije globalnih klimatskih promena, koje su izrađene za različite scenarije otrovnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, ukazuju da će globalno zagrevanje prizemne atmosfere na kraju 21. veka u poređenju sa 2000. iznositi 1,8 i 4 stepena Celzijusa. Očekuje se, pri tome, da će porast srednje godišnje temperature u Evropi biti veći od rasta na globalnom nivou (na evropskom kontinentu do kraja ovog veka porast srednje godišnje temperature iznosiće između 2,2 do 5,1 stepena Celzijusa).

Prema najnovijim procenama promene klime u regionu, koju je uradio Međuvladin panel za promenu klime, u jugoistočnoj Evropi, kome pripada i Srbija, pored porasta temperature vazduha i isparavanja očekuje se smanjenje broja dana sa snegom i snežnim pokrivačem, zatim smanjenje padavina u toploj polovini godine praćeno smanjenjem oticaja, vlažnosti zemljišta i raspoloživosti vodnih resursa, razorno dejstvo vetra, suše, ekstremno visoke i niske temperature vazduha, toplotni talasi, snežne mećave, lavine, klizišta i šumski požari. Otuda se ovaj region, kome pripada Srbija, svrstava u regione sveta koji su veoma osetljivi na klimatske promene.

Zbog toga je izuzetno značajno za Srbiju što će u Beogradu raditi Regionalni centar za klimatske promene koji će biti u sastavu Republičkog hidrometeorološkog zavoda koji raspolaže kadrovima i tehnikom koji su neophodni za rad ovog centra, naglasio je Dragin.