Nemačka između vojne nemoći i političke moći

Nemačka je, prema rečima njenog političkog vođstva, spremna za vojno liderstvo u Evropi. Ali, njena vojska još uvek za tako nešto nije spremna. Političko liderstvo joj još nekako „prolazi” ali na planu vojnih kapaciteta je veliki zaostatak.

Kada je novi nemački kancelar Olaf Šolc nedugo nakon Putinovog napada na Ukrajinu održao govor, tokom kog je najavio ne samo povećanje sredstava za odbranu nego i “nadoknadu svega što prethodnih godina nemačka vojska nije dobila”.Kada su nemački vojnici čuli da Šolc najavljuje 100 milijardi evra ulaganja u vojsku, ostali su zatečeni i srećni. Ali, radost i moć su u raskoraku, tvrde svi ozbiljni vojni analitičari.

U ovom trenutku Nemačka ima 184.000 vojnika, zaostalu opremu i naoružanje a izdvaja manje od 1,5 odsto GDP-a za odbrambene potrebe.

Ako se doda tome činjenica da su nemački vojnici najlošije ocenjeni na vojnim vežbama NATO alijanse, da nemački vojnici ne poznaju savremene komunikacione sisteme, možda zvuči komično za toliko naprednu zemlju, ali Nemačka prethodnih decenija nije brinula o ratu. To se vidi na delu.

Bili su uvereni, doduše kao i mnogi, da do ovakvog frontalnog rata u Evropi više neće doći, a ovoga puta strah da spirala rata može da se zaustavi bilo gde na starom kontintetu, tera i Nemačku i njoj bliske savezničke zemlje da modernizuju vojsku i poboljšaju vojnu spremnost. Ali i to ide teško. Veća je potražnja od ponude i to je nepremostiv problem.

Nemačka ima zastarele „tornado” avione i naručuje F-35, ali mora da čeka u redu.  U mornarici isto tužna slika. Za borbu joj je dostupan svaki treći brod, nema dovoljno pancira i termo veša, a komunikacioni sistemi stariji su od 30 godina.

Nemačka poseduje velike transportne helikoptere „sikorski CH-53", koji su razvijani u Sjedinjenim Državama početkom 1960-ih. Po pisanju nemačkog "Merkura", reč je o letelici „sklonoj lomljenju".

„Naš trenutni transportni helikopter već je zastareo i mesto mu je u muzeju. Potreban je ozbiljan napor da bi poleteo – svaki sat leta iziskuje oko 200 sati pripremnih tehničkih časova", izjavio je general-pukovnik Bundesvera Ingo Gerharc i ponovio da je tehnologija u ovoj oblasti zrela za muzej.

Novi transportni helikopteri "činuk", koji su hitno potrebni Bundesveru, Nemačkoj će najranije biti isporučeni u septembru 2027. i to samo tri od 60 naručenih vazduhoplova. Sjedinjene Države će preostale helikoptere prebacivati nemačkoj vojsci postepeno u narednih šest godina.

Po navodima nemačkog lista situacija je utoliko gora što je gotovo celoj tehnologiji kojom Bundesver raspolaže – mesto u muzeju.

Modernizacija nemačke vojske, vazduhoplovstva i mornarice značajno je intenzivirana za vreme mandata bivše ministarke odbrane Kristin Lamber, što je nastavio i njen naslednik Boris Pistorijus – tamošnjim oružanim snagama dodeljeno je čak 100 milijardi evra iz takozvanog specijalnog fonda Bundesvera, pored već predviđenih izdataka za nacionalnu odbranu i savezničke obaveze u okviru NATO-a.

List je podsetio da je krajem marta najavljena nabavka novih modela tenkova "leopard 2", budući da su zastarele tipove iz zaliha Bundesvera donirali Ukrajini. Istovremeno je objavljeno da nemačko ministarstvo odbrane kupuje 100 novih tenkova "bokser". A sredinom maja pojavile su se informacije o planiranoj nabavci još 50 borbenih vozila "puma".

Nije precizirano kakvu sudbinu čekaju te porudžbine, ali je izvesno da će transportne helikoptere "činuk" Nemci čekati još dugo.

Sve u svemu, Nemačka nije sada baš spremna da učestvuje u bilo kakvom ratnom okršaju. Ima takozvane „ranjive tačke” na svojoj teritoriji, kao što su nuklearne elktrane, gusto naseljene regione i ljudski faktor koji prema svim pokazateljima, nije ni obučen a ni motivisan za ozbiljniji otpor i odbranu zemlje.