Zejtinlik je bio njegov život

Ako se na Zejtinliku nalazi 7.441 humka heroja poginulih tokom proboja Solunskog fronta 1918. godine, od prekjuče, ovo srpsko svetilište dobilo je još jednog velikana koji će počivati sa njima. Đorđe Mihailović nije bio običan čuvar groblja srpskih solunaca, već je, rodivši se tamo i živevši tamo, davno postao simbol sećanja na jedan od najslavnijih perioda nacionalne istorije.

Ponekad se činilo da posetioci Zejtinlika, razgovarajući s njim, pričaju sa duhovima vojnika, jer deda Đorđe je izgledao baš kao i oni, koji su krenuli u dug marš za slobodu. U vojničkim čizmama i jakni, sa šajkačom na glavi, Đorđe Mihailović kao da nije želeo da napusti tu epohu, već je, ostavši u njoj i opirući se vremenu, postao bezvremen.

Prekjuče, u Solunu, u 96. godini, preminuo je Đorđe Mihailović, još za života proglašen za Solunca, iako to nije bio, unapređen u ratnika, iako se nije borio, odlikovan kao heroj, zato što je to zaista bio! Jer nije on bio samo čuvar humki, bio je čuvar srpske istorije i kolektivnog sećanja.

I pre nego što se rodio prvog maja 1928. godine, bilo je zapisano čime će se baviti – onim čime se bavio njegov otac, onim čime se bavio i otac njegovog oca. Zato priča o Đorđu i Zejtinliku počinje sa dedom Savom, solunskim dobrovoljcem iz Grblja kod Kotora, kojeg je, priča kaže, kralj Aleksandar stavio na čelo državne komisije da sakupi posmrtne ostatke svojih saboraca sa bojišta i grobova širom Solunskog fronta. Savo je preminuo 1928, a o Zejtinliku je nastavio da brine njegov sin Đuro.

Tokom Drugog svetskog rata ostala je zabeležena anegdota, srpske humke branio je od nacista pričom da NN na krstu zapravo znači „nepoznati Nemac”. A kada je 1961. preminuo Đuro, nasledio ga je sin Đorđe i naredne 62 godine dočekivao posetioce koji su dolazili da vide i Zejtinlik, ali i Đorđa, koji je i po duhu i izgledu posetioce vraćao u jedan od najslavnijih trenutaka srpske istorije.

Dok je govorio, posetioci su imali utisak da upravlja vremeplovom – činilo se da o svakom vojniku zna svaki detalj – čiji je, odakle je došao, u kojoj se jedinici borio, gde je poginuo...

– Ovo groblje je moj život – govorio je dok su ga poslednjih godina izdavale noge, ali nikada sećanje.

Iako su živeli na moru, supruga Grkinja Fatini svedočila je da su, zbog njegovog posla, retko kad odlazili na odmor. Živeo je skromno, a od želja je imao samo dve – da dobije srpski pasoš i da dočeka stogodišnjicu Solunskog fronta. I obe su mu se ispunile.

– Živeo sam za dan kada mi je Srbija dodelila državljanstvo. Živeo sam, jednako, kao i u nadi da doživim stogodišnjicu proboja Solunskog fronta, a vama sam to, onda, poverio. Dočekao sam, eto, i jedno i drugo – rekao je Mihailović onog dana kada mu je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić uručio pasoš.

Za života odlikovan je Ordenom srpske zastave drugog stepena, Ordenom Svetog Save prvog stepena, državnim priznanjem „Majka Srbija”... Sa njim su razgovarali i domaći i strani mediji, o njemu su snimljeni dokumentarni filmovi, opevan je u pesmama i knjigama, a juče se od njega oprostila cela Srbija.

Đorđe Mihailović biće sahranjen pored svoga oca, dede i znanih junaka, u hladovini čempresa sa Svete Gore.

Krstimir Copas – novi čuvar Zejtinlika

Đorđe je iza sebe ostavio i kćerku i dve unuke. Pričao je, „čuvar groblja nije ženski posao, na groblju mora i da se prespava”, tako da njegova kćerka neće preuzeti posao čuvara Zejtinlika po naslednom redu. Umesto Đorđa posetioce će dočekivati Krstimir Copas, Srbin iz Grčke.

Ja sam već 30 godina u Solunu. Sarađivao sam kroz građevinsku firmu, u kojoj sam radio sa našim konzulatom ovde i stekao sam poverenje, tako da su mi ponudili da postanem čuvar – izjavio je za medije novi čuvar groblja Krstimir Copas.

Patrijarh Porfirije: Primer za svakog čoveka koji voli svoj narod i ne zaboravlja njegove žrtve

Vojničko groblje Zejtinlik je zadobilo još jednog heroja, Đorđa Mihailovića, rekao je patrijarh srpski Porfirije povodom smrti čuvara srpskog vojničkog groblja Zejtinlik u Solunu Đorđa Mihailovića. Patrijarh je na „Instagramu” napisao da je tokom svog života čika Đorđe bio vredan primer za svakog čoveka koji voli svoj narod i ne zaboravlja njegove žrtve i da je u svakodnevnom životu pokazao mudro razumevanje istinskih vrednosti, gostoprimljivosti i posvećenosti. „Njegov odlazak će zasigurno biti osetan, ali nada da se nalazi u Božjem zagrljaju nas krepi i bodri da koračamo za svetlim primerima iz našega roda. Vojničko groblje Zejtinlik je zadobilo još jednog heroja, Đorđa Mihailovića. Vječnaja pamjat”, naveo je patrijarh Porfirije.

R. D.