Koliko smo prilagođeni promenama u društvu

Aranđelovac – Narodna biblioteka „Sveti Sava” organizovala je nedavno tribinu „Svet u 21. veku”, a predavači su pokušali da odgovore iz uglova svojih profesija na brojna pitanja koja nam se nameću više od dve decenije.

O tome koliko se svet promenio i šta nam je doneo prodor novih tehnologija, posebno interneta, kakvi su međuljudski odnosi, kako brzina i mnogobrojne informacije utiču na naše zdravlje, koje su prednosti, a šta su mane novog doba, govorili su akademici profesor dr Višeslav Krsmanović, sociolog i profesor dr Zorica Sarah Mitić, penzionisani anesteziolog, aktivni trauma terapeut i internacionalni učitelj.

– Promene su toliko velike da je narod nepripremljen i pitanje je da li čovek može da se pripremi. Zato pravimo seriju ovih tribina po Srbiji sa namerom da ih posmatramo iz različitih uglova i naučnih oblasti, kako bi u toj multidimenzionalnosti problema našli rešenje i svetlu tačku. Najveći sociološki problem danas jeste što je cela struktura društva u raspadu. Nekada smo imali prepoznatljive modele društva u kojem se neka zemlja nalazi, u kojoj se znalo kako se obrazuje društveni položaj ljudi, kakvi su društveni odnosi, kako se organizuju grupe, institucije, koja će zanimanja biti aktuelna. Danas je taj uopšteni sistem ugrožen jer se završila i industrijska epoha i došli smo u jedno postindustrijsko, digitalno, umreženo i informatički povezano doba, ali sa nedovoljno elemenata za njegovo razumevanje. Narodi i države su zbunjeni, a sa druge strane, raspada se poznati unipolarni svet koji iz kojeg treba da nikne neki novi svetski poredak – rekao je profesor Krsmanović i istakao da bez saznanja različitih aspekata i nauka, nema ni rešenja. Poznati sociolog kaže da treba poći od pojedinca ka državi da bi se stiglo do odgovora gde današnji svet ide, citirajući Dobricu Ćosića, da stariji žive u tuđem veku, u kojem se mlađi bolje snalaze.

Sa druge strane, akademik profesor dr Zorica Sarah Mitić, posle više od 20 godina boravka u Norveškoj, kaže da se medicina 21. veka tiče čoveka pojedinca i čoveka grupe.

– Ako govorimo o čoveku pojedincu on praktično trči za promenama na koje treba da se prilagodi, a to prilagođavanje nije uvek uspešno. I kada govorimo o oboljenjima, psihofizičkim, mentalnim, onda govorimo o našim neprilagođenostima. Logično je da mi, stariji ljudi nemamo tu sposobnost prilagođavanja kao mlađi, ali, kao aktivni trauma i antistres terapeut, verujem u našu prirodu i njenu sposobnost pronalaženja puta, u prirodu pojedinca koja se prilagođava, istakla je doktorka. Objasnila je i to da će biti perioda kada će se osoba povući, otići u anksioznost, ali će se iz tog stanja vratiti. Navela je primer virusa korona koji nam je doneo dodatnu količinu straha kojeg ćemo morati da se oslobodimo, ma koliko bude vremena trebalo, jer su sve civilizacije imale slične trenutke.

– Preživeli su samo oni koji su se prilagodili. Ono što se pokazalo kao delotvorno i najvažnije jeste kretanje kojim se oslobađamo svih blokada. Treba da naučimo da kombinujemo zadovoljstvo i odmor sa svakodnevnim stresovima i da se vratimo prirodi, zaključila je doktorka Mitić.