MMF alibi za stezanje kaiša

Stručnjaci Misije Međunarodnog monetarnog fonda od juče su u Srbiji. Reklo bi se, u redovnoj, rutinskoj poseti na osnovu koje bi trebalo, po pravilima koja važe za sve članice, da sagledaju u kakvoj je „kondiciji” naša ekonomija. Može li da izdrži sve finansijske i druge napore do kraja ove, a naročito iduće godine. Situaciju našim pregovaračima olakšava činjenica da sa MMF nemamo nikakav finansijski aranžman koji je, kao što je bio prethodni, uslovljen posebnim obavezama – kontrola plata u javnim preduzećima i državnoj upravi, smanjivanje javne, odnosno budžetske potrošnje, vođenje računa o platnom deficitu, inflaciji… Sve ono što bismo i sami morali da uradimo i na čemu MMF ničim nije insistirao. Ali, ako jednom obećamo – moramo i da ispunimo. Sada nam ne trebaju dosta skupe pare MMF-a, ali – šta nam treba?Autoritet.

Ova vlada, koaliciono sklopljena kao „socijalno odgovorna”, sa novčanim obećanjima, koje ni Švedska ne bi bila u stanju da ispuni za nekoliko godina, nije u stanju da se bez ozbiljnih političkih trzavica izbori sa obećanim davanjima. Ali, kako to (od)reći? Evo, spasitelja u MMF-u. Oni će, uz našu obilatu pomoć, malo tesnije srezati makroekonomske agregate i reći šta se, kada i na koliko može računati. Posebno su osetljivi na budžetske i ostale deficite – trgovinski i platni bilansi.

Ekonomski analitičari ocenili su, povodom posete tehničke Misije MMF-a Beogradu, da je Srbiji potreban novi aranžman s tom međunarodnom finansijskom organizacijom, kako bi se učvrstila makroekonomska stabilnost zemlje.

Takođe i većina članova Vlade Srbije, u svojim izjavama, podržalaje ideju o novom aranžmanu sa MMF-om, a među njima i premijer Mirko Cvetković.

Guverner NBS Radovan Jelašić je protekle nedelje ocenio da Srbiji ne trebaju novi krediti MMF-a za jačanje deviznih rezervi zemlje, ali nam treba „savetodavni” i obavezujući aranžman sa MMF-om.

Srbija bi dogovorene smernice MMF-a, u domenu ekonomije morala da ispunjava i da poštuje rokove, a ta institucija bi kontrolisala stepen fiskalne discipline, smanjenje inflacije i napore za smanjenje visoke javne potrošnje, kako bi bio poboljšan kreditni rejting naše zemlje.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Pavle Petrović, smatra da je novi aranžman sa MMF-om potreban kako bi se učvrstila makroekonomska stabilnost i zauzdao rast inflacije.„Mislim da je važno što dolazi ta misija da da svoje mišljenje i dobro bi bilo kad bi se napravio aranžman, jer bi nas na neki način obavezao i imali bismo kredibilitet prema investitorima da ćemo inflaciju obuzdati i održati stabilnost ekonomije”, rekao je Petrović.

On je takođe, kazao da je aranžman potreban i zbog pritiska za povećanje javne potrošnje, problema koji su vezani za rebalans budžeta za 2008. godinu, za budžet za 2009. godinu, povećanje penzija od 10 odsto i pritisaka da se penzije usklade na 70 odsto plata u narednoj godini.

Novi aranžman sa MMF-om je potreban i zbog zahteva zaposlenih u državnoj upravi da se primeni kolektivni ugovor koji važi za privredu, što bi podrazumevalo povećanje plata za skoro 25 odsto, predočio je Petrović.

Ekonomista Miroslav Prokopijević je izjavio da bi bilo dobro da Srbija sklopi finansijski aranžman sa MMF-om, ističući da će joj to pomoći u sprovođenju reformi, sa čime se saglasio ekonomski ekspert Danijel Cvetičanin, koji je ukazao da Srbija od tih aranžmana do sada nije imala štete.„Srbija ima isuviše neodgovornu vladu koja bi morala da ima nekog ozbiljnijeg ko bi je odvratio od onoga što se zovu 'ekonomske ludorije', a kojima su jako skloni”, reko je Cvetičanin i dodao da MMF uvek uvažava dobre argumente, čak i kada nisu u skladu sa onim što se zove Vašingtonski konsenzus.

Sklapanje finansijskog aranžmana sa MMF-om bi, prema njegovim rečima, za Srbiju značilo da poštuje norme zdravog finansiranja i zdravog budžetiranja.„Svakako bi neko trebalo da stavi Srbiji do znanja da se ne može graditi ni politička karijera ni lično bogatstvo kada se jede dohodak budućih generacija”, istakao je Cvetičanin.