Najviše gimnazijalaca na prirodno-matematičkom smeru

Ni u jednom od ukupno 12 različitih gimnazijskih smerova, tri uobičajena i devet specijalizovanih, u koje su upisani sad već učenici prvog razreda na republičkom nivou, nije popunjen predviđen broj mesta. Planom upisa za najmlađu generaciju u gimnazijskim klupama širom države bilo je namenjeno 18.342 stolice, zauzeto je 15.833, slobodnih je ostalo 2.509. Opšti, prirodni i društveni smer zajedno otvorili su vrata za 15.120 đaka, svi specijalizovani mogli su da prime ukupno 3.222 učenika. Upisano je 13.012 gimnazijalaca u „obične” smerove i 2.821 talentovan učenik.

Na pragu gimnazijskog obrazovanja najviše je đaka raspoređenih na prirodno-matematički smer – 5.190, a najmanje je obdarenih za fiziku – 39. Ispostavilo se da su upisne kvote, iako ne sasvim popunjene, najrealnije isplanirane u specijalizovanim gimnazijskim odeljenjima za sportiste i đake naročito zainteresovane za istoriju i geografiju. Jedino u tim smerovima nepopunjena mesta ne prelaze pet odsto od broja ponuđenih.

A najlošija procena tvoraca upisnog plana ogleda se u rezultatima upisa u bilingvalne smerove u kojima bi slobodnih mesta ostalo i da je upisna kvota bila za 35 odsto manja, pokazuje „Politikina” analiza zvaničnih podataka sa portala „Moja srednja škola” nakon prvog roka za upis u srednje škole koji je završen juče.

Gimnazije su rasadnici buduće intelektualne elite, stecišta učenika koji žele da studiraju. Od oko 80 gimnazija i srednjih škola koje imaju društveni i prirodni gimnazijski smer u Srbiji polovina u prvom upisnom roku nije popunila predviđena mesta za učenike prvog razreda. Pritom je upisni prag ove godine, uglavnom, za dva do tri poena niži nego lane. U tek oformljenoj generaciji gimnazijalaca ima i baš loših đaka, sudeći po ostvarenom uspehu evidentnom na rang-listama kandidata. Do gimnazijskih klupa u osam gradova domogli su se i oni osmaci koji su jedva ispunili uslov da na osnovu male mature i školskog uspeha skupe bar 50 poena od mogućih 100. Nepun bod od propisanog minimuma bio je dovoljan da se upiše, na primer, društveno-jezički smer u pet gimnazija, među kojima dve nose ime Vuka Karadžića, jedna u Loznici (prag 50,21), druga u Trsteniku (prag 50,30). Uzgred, za društveno-jezički smer u 33 gimnazije minimalan broj poena potrebnih za upis bio je niži od 60 bodova, a samo u tri bilo je potrebno više od 90 poena.

Kao i prošle godine i sada je, po upisnom pragu, najteže bilo upisati jezički smer Treće beogradske gimnazije, gde je poslednji na rang listi primljenih prvaka imao 91,31 poen (lane upisni prag bio je 93,87); zatim u novosadskoj „Isidora Sekulić”, za koju je sada bilo potrebno najmanje 90,88 bodova (prošle godine 92) i u Prvoj beogradskoj gimnaziji, u kojoj je najlošiji skor 90,05 poena (prošle godine 91,30). Najviše bodova za upis u opšti smer (91,55) zavredeli su đaci koji od septembra kreću u prvi razred beogradske Desete gimnazije „Mihajlo Pupin”, a isto je bilo i lane, samo je upisni prag bio osetno viši (95,08). Čak devet odeljenja opšteg smera u prvom krugu popunila je novosadska Gimnazija „Svetozar Marković”, a razlika u bodovima od prvog do 270. upisanog đaka broji se na prste obe ruke, pri čemu je najlošije rangirani učenik zavredeo 90,13 poena (prošle godine 91,56). Najmanje bodova za gimnazijski opšti smer beleži se u školi „Petro Kuzmjak” u Ruskom Krsturu – 50,36 poena.

Rezultati upisa pokazuju i da su najuspešniji đaci, samo na osnovu male mature i uspeha iz osmoletke, birali prirodno-matematički smer gimnazija, kao i da se upisni prag od škole do škole razlikuje i za 45 poena. Više od 90 bodova bilo je potrebno osmacima da se domognu klupa uobičajenog matematičkog smera u 12 gimnazija, a tek u dve poslednji upisani imali su manje od 51 boda, i to u: Gimnaziji u Tutinu (50,58), u jednom odeljenju koje se školuje na bosanskom maternjem jeziku, i u Gimnaziji „Žarko Zrenjanin” u Vrbasu (50,97). Najteže je bilo upisati prirodno-matematički smer, opet – u Trećoj beogradskoj gimnaziji u kojoj je predviđenih 120 mesta planulo u prvom krugu, a poslednji primljen učenik imao je 95,65 poena (prošle godine 96,1). Tu je konkurencija bila žestoka, kao i u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji, u kojoj je ista upisna kvota za prirodni smer takođe odmah popunjena, s tim da je najlošije rangirani kandidat imao 92,75 poena (prošle godine 93,10).

Duplo više sportista nego talentovanih matematičara

Otkako su poslednjom reformom u gimnazije uvedeni i smerovi za računarstvo i informatiku, biologiju i hemiju, istoriju i geografiju, scenske umetnosti – najmanje je osmaka zainteresovanih za gimnazijska odeljenja specijalizovana za buduće fizičare. Ona postoje samo u tri škole, a upisnu kvotu gotovo uvek popuni samo Zemunska gimnazija, dok u novosadskoj „Jovan Jovanović Zmaj” i niškoj „Svetozar Marković” ostane gotovo polovina praznih klupa u ovim odeljenjima koja broje najviše 20 đaka. Naročito popularan takozvani IT smer, za računarstvo i informatiku, ove godine je ponuđen u ukupno 49 škola, a posle upisa nijedno upražnjeno mesto nije ostalo u 30 škola, dok u 15 jeste i to negde jedno, a negde i deset nepopunjenih mesta.

Poslednjih godina povećava se broj gimnazija u kojima mali maturanti mogu da upišu smer za sportiste. Računajući i Sportsku gimnaziju u Beogradu, ukupno ovaj smer ove godine mali maturanti upisali su u 15 škola širom Srbije, a gotovo sva planirana mesta su i popunjena. Otuda je u najmlađoj generaciji darovitih gimnazijalaca gotovo duplo više sportista nego matematičara. Talentovani matematičari, po ugledu na rad Matematičke gimnazije, školuju se u još šest gimnazija u Valjevu, Kragujevcu, Kraljevu, Nišu, Novom Sadu i Senti. Od toga je samo u četiri škole ostalo poneko slobodno mesto, a konkurencija je, kao i uvek, bila najveća u beogradskoj školi od nacionalnog značaja. Od filoloških smerova ove godine popunjeni su za italijanski, španski, japanski, kineski i norveški jezik, a za engleski, francuski, nemački, ruski i klasične jezike je ostalo mesta.

Prvu želju za nastavak školovanja ostvarilo više od 40.000 đaka

Po prvoj želji u srednje škole upisano je 40.016 đaka, odnosno 68 odsto učenika, ukazao je juče Đorđe Milićević, vršilac dužnosti ministra prosvete gostujući u televizijskom programu. Kao zanimljiv podatak istakao je da od ukupno 252.854 odeljenja, koliko ih je planirano u prvom razredu srednjih škola, u 54 odeljenja se nijedan učenik nije upisao u prvom krugu. Prema podacima, ostalo je 680 neupisanih đaka. Drugi rok za upis u srednje škole, kao i uvek, biće u avgustu.