U poznatom lancu restorana otkrivena radna eksploatacija

Dostavljači hrane, sezonski poljoprivredni radnici, devojke zaposlene u kozmetičkim salonima širom Evropske unije često su žrtve radne eksploatacije i trgovine ljudima, a u nedavnoj akciji u kojoj su učestvovale službe bezbednosti iz 31 zemlje otkrivena je 271 žrtva prisilnog rada.

Sredinom juna više od 27.000 policajaca obavilo je pretrese na 11.360 lokacija, gde se obavljaju različite delatnosti. Reč je o restoranima, poljoprivrednim pogonima i salonima lepote jer su upravo to sektori gde je uočeno najviše žrtava modernih robovlasnika koje su u te države došle van EU u potrazi za sezonskim poslom.

Pod proverama kojima je rukovodio Evropol našlo se 65.839 ljudi. Otkriveno je 78 osumnjičenih, od kojih je 21 uhapšen zbog radne eksploatacije. Podaci do kojih se došlo u sklopu ove akcije biće osnov za 86 novih istraga kako bi se otkrile nove žrtve i do sada neotkriveni saučesnici u trgovini ljudima u Evropskoj uniji ali i van nje.

U svakoj državi postoje najčešće forme prislinog rada, pa je to bio princip po kome je sprovedena ova akcija. Reč je gotovo uvek o zanimanjima za koje nisu potrebne velike veštine i gde se zapošljavaju nekvalifikovani radnici. Poslodavci za transport,  građevinu, obradu mesa ili rad u rudniku, ali i za pomoć u kući ili kućnu negu angažuju radnike bez ikakvog ugovora. Oni obavljaju nesigurne i veoma slabo plaćene poslove, u čemu ne učestvuje nikakva služba koja bi se starala o njihovim pravima.

Tokom provera 70.660 dokumenata na graničnim prelazima, u zemljama porekla i na destinacijama gde su žrtve organizovanih kriminalnih grupa otkrivene, uočeno je da mnogi od njih imaju lažne putne isprave.

U zajedničkoj akciji u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji i Velikoj Britaniji pod lupom istrage našao se i poznat lanac restorana. Inspektori za rad i socijalnu zaštitu, zajedno sa policijom, carinom i zdravstvenim radnicima istovremeno su kontrolisali 15 ugostiteljskih objekata iz tog lanca širom Evrope. Neki od tih restorana odmah su zatvoreni, a protiv odgovornih su izrečene novčane kazne.

U indijskim restoranima u Amsterdamu i Hagu otkriveno je više nezakonito zaposlenih radnika koji su bili bedno plaćeni i primorani da rade i po nekoliko sati više od dozvoljenog radnog vremena i to u veoma teškim uslovima. U fokusu istrage su i oni koji su za prisilan rad pokušali da iskoriste rat u Ukrajini, odnosno izbeglice iz ratom zahvaćenih zona.

Najčešći način do kojih kriminalci dolaze do žrtava su atraktivni oglasi u kojima nude dobro plaćen posao u državama Evropke unije. Iza takvih ponuda često se kriju oni koji za lično bogaćenje koriste krizu, siromaštvo ali i naivnost onih koji na ovakav način pokušavaju da dođu do zarade ili bar do sredstava za život.

Prema podacima iz prošle godine, u Evropskoj uniji eksploatacija radnika je drugi vodeći oblik iskorišćavanja žrtava  trgovine ljudima, odnosno 30 odsto od ukupno otkrivenih. Međunarodna organizacija rada procenjuje da širom sveta u modernom ropstvu živi oko 50 miliona ljudi, a među njima je velik broj seksualno eksploatisanih osoba, kao i onih koje su primorane na brak.

Trgovci ljudima godišnje zarade 150 milijardi dolara, što ovaj vid kriminala po zaradi gotovo da  izjednačava sa krijumčarenjem droge, oružja i pranjem novca. Prisilan rad je problem i za institucije u Srbiji gde je prošle godine, prema podacima Centra za zaštitu od trgovine ljudima podneto 138 prijava, a identifikovane su 62 žrtve, uglavnom žene.