Novi plodovi prekograničnih veza Užica i Tuzle

Užice – Počeo je nedavno još jedan u višegodišnjem nizu zajedničkih prekograničnih projekata Užica i Tuzle uz finansijsku pomoć Evropske unije. Nazvan je „Jačanje pešačkog koridora u prekograničnoj oblasti Srbije i Bosne i Hercegovine” (E CrossPass), a njime 12 opština dobijaju uređene  pešačke staze veće udaljenosti da ljudi što više borave u prirodi, Projekat partnerski ostvaruju Turistička organizacija Užica, Planinarsko društvo „Konjuh” iz Tuzle, Ministarstvo prostornog uređenja i zaštite okoline Tuzlanskog kantona i Planinarski savez Srbije.

Na početnoj konferenciji projekta, održanoj prošlog meseca u Tuzli, rečeno je da će „E CrossPass” trajati dve godine. Ukupna mu je vrednost oko 400.000 evra, od čega EU daje oko 350.000, a ostalo partneri u projektu.

– E-staze tj, koridori su okosnice evropskih pešačkih staza. To su staze velike udaljenosti koje je odredila Evropska asocijacija Ramblers, a povezuju nacionalne i regionalne pešačke staze pružajući interkulturna iskustva preko granica. Prva pešačka staza velike udaljenosti u Evropi bila je Nacionalna plava staza Mađarske, osnovana 1938. godine. Danas se mreža sastoji od 12 E-staza i pokriva više od 65.000 kilometara evropskog kontinenta – piše u saopštenju sa početne konferencije u Tuzli, te uz ostalo navode reči Đanluke Vaninija iz Delegacije EU u BiH da će projekat pomoći lokalnim samoupravama prekograničnog područja da unaprede turističke potencijale i povećaju prihode i kvalitet života.

Na ovom skupu ministarka prostornog uređenja i zaštite okoline Tuzlanskog kantona Anela Ajšić istakla je da se ovim jača održivi turizam i promoviše planinarska pešačka infrastruktura, a pomoćnica ministra turizma Srbije Dunja Đenić ukazala na značaj projekta za razvoj zajedničkih regionalnih turističkih proizvoda koji omogućavaju povećanje prometa, dodajući: – Srbija se može pohvaliti saradnjom na prekograničnim projektima sa Bosnom i Hercegovinom, a posebno lokalne samouprave Užica i Tuzle koje su uspešno realizovale nekoliko projekata.

Ova dva grada sa dve strane Drine gajili su svestrane veze još u bivšoj SFRJ. Devedesetih godina prošlog veka je nastupio zastoj, da bi u savremeno doba ta užičko-tuzlanska saradnja bila obnovljena, pre svega preko projekata podržanih od EU, na obostranu korist. Već duže od decenije se na taj način povezuju.

Zajednički je, na primer, bio prekogranični projekat „NeoLife” finansiran iz evropskih fondova: Tuzla ima zanimljiv arheološki park sojenica, pa su Užičani iskoristili tuzlansko iskustvo i slično takvo neolitsko naselje (Stapark) napravili na lokalitetu pored Staparske banje. Veoma izražena je i saradnja u oblasti zaštite životne sredine, pre svega na uspostavljanje sistema upravljanja kabastim otpadom u oba grada, za šta je pre dve godine EU odobrila 600.000 evra. Organizovani su s kraja prošle decenije i susreti gradonačelnika Užica i Tuzle, a pojedini užički novinari bili tada u prilici da posete ovaj grad u istočnoj Bosni i čitaocima u Srbiji predstave njegove znamenitosti: komplekse Slanih jezera, muzeje, zdanja četiri vere među kojima je i crkva Uspenja Presvete Bogorodice (visoka 35 metara, ona je nacionalni spomenik BiH), Titove slike i skulpture u galeriji portreta, spomen-sobu književnika Meše Selimovića...