„Fijat" i dalje čeka na red

Pitanje je dana kada će ugovor o zajedničkom ulaganju „Fijata” i države Srbije za „Zastavu” biti potpisan u Kragujevcu i nema nikakog straha da neodmrzavanje Prelaznog sporazuma sa Evropskom unijom može da dovede u pitanje posao vredan 700 miliona evra, uveravali su nas juče u Ministarstvu ekonomije. Iako su ranije medijima provejavale informacije da sporazum o preuzimanju kragujevačke fabrike neće biti potpisan ukoliko Srbija u Briselu ne dobije zeleno svetlo, u nadležnom ministarstvu ističu da nikakvih prepreka za realizaciju ovog posla nema.

Nezvanično, jedina smetnja da „Fijat” preuzme upravljanje „Zastavom” su popunjeni rasporedi predstavnika ove italijanske firme, ali i srpskih državnih zvaničnika.

I ovdašnji ekonomisti smatraju da nema razloga za brigu i da se time što sporazum u Briselu nije odblokiran ne menjaju bitno uslovi poslovanja. Ovde je reč samo o lošem signalu koji se šalje potencijalnim investitorima, uveren je Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta.

– Nije tu reč o tome da se nama beskonačno otvaraju izvozne mogućnosti. Za većinu robe koju izvozimo u Evropsku uniju carine su ukinute još pre nekoliko godina. Ovaj sporazum bi nas obavezivao da postepeno smanjujemo carine na uvoz robe, što bi, u svakom slučaju, za građane značilo veći izbor i niže cene robe iz uvoza. U praktičnom smislu će građani Srbije efekat neodmrzavanja osetiti i tako što carine na uvoz automobila neće biti smanjene – istakao je Bajec.

Goran Nikolić, saradnik Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije, ističe da ovaj sporazum više doprinosi boljem ekonomskom rejtingu zemlje, nego konkretnih ekonomskih koristi.

– Već nekoliko godina mi u Evropsku uniju našu robu izvozimo bez carina. Postojalo je svega nekoliko izuzetaka. U određenim količinama, na primer, mogli smo da izvozimo vino, šećer ili bejbi bif. Ispostavilo se da ni to nije prepreka jer je naš izvoz bio manji nego što su bila evropska ograničenja. Kada je reč o liberalnoj trgovini, problem je što dosad ta odluka za zemlje EU nije bila obavezujuća. Da je pre dva dana sporazum odblokiran onda bi ona dobila pravni karakter, ali bi i mi morali da smanjimo naše carine – ističe Nikolić.

O predlogu Olija Rena da Srbija može jednostrano da primeni Prelazni sporazum sa EU tako što će sniziti svoje carine, Nikolić kaže da „treba dobro razmisliti”.

– Tačno je da bi građani imali direktne koristi od toga jer bi robu iz uvoza mogli da kupuju po nižim cenama, ali bi sa druge strane time naše proizvođače izložili konkurenciji iz inostranstva, a da zauzvrat ništa nismo dobili – iskren je Nikolić.

Sa druge strane, njegov kolega Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, ovaj predlog je ocenio kao vrlo dobar. U izjavi agenciji Tanjug on ističe da je vlada već trebalo da počne sa jednostranom primenom sporazuma.

– To je korisno za 7,5 miliona građana Srbije, ali je štetno za neke interesne grupe koje uživaju carinsku i vancarinsku zaštitu, ali oni moraju da se prilagođavaju takvoj situaciji – objasnio je Prokopijević.

Ekonomista Dejan Erić takođe je ocenio da je u interesu Srbije da počne sa jednostranom primenom sporazuma, jer će na taj način povećati nivo konkurentnosti na domaćem tržištu i samim tim ostvariti niz pozitivnih efekata, manji pritisak na cene i na inflaciju.

Danijel Cvijetićanin iznosi suprotno mišljenje, ocenjujući da je Renov predlog „nepristojna i cinična ponuda”.

– SSP trenutno i nema neki veliki ekonomski značaj. On ima politički značaj, odnosno signal Evropi kako smo mi voljni da pojurimo u Evropu, a u stvari je signal da smo spremni da priznamo realnost o daljem prekrajanju granica sopstvene države – ocenio je Cvijetićanin.