Spoljna politika mora da vodi ka prosperitetu

Kakva je naša spoljna politika? Zvanično, strateški je orijentisana na politiku saradnje i priključenja EU. To je u stvarnosti više verbalno. U spoljnoj politici mi „vrdamo” – hoćemo ka EU, ali smo orijentisani i prema Istoku, pre svega Rusiji i Kini. Prema mišljenju i govoru vlasti, Rusija i Kina su nam prijatelji, a EU i SAD partneri. Mišljenja sam da je takva spoljna politika pogrešna.

Posle agresije Rusije na Ukrajinu, koja je nezavisna država i članica UN, ništa nije isto i Evropa je podeljena. Kod Ukrajine je podignuta gvozdena zavesa. Rusija je s jedne strane te zavese, a cela Evropa je s druge strane i sve države Evrope, osim Belorusije, osuđuju tu politiku Rusije i agresiju na Ukrajinu.

Naša zemlja poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine. Kad su bile rezolucije u UN u vezi s Ukrajinom, mi smo uglavnom glasali pozitivno. Međutim, EU je do sada donela oko osam paketa sankcija prema Rusiji. Sve zemlje EU i one koje pregovaraju s EU prihvatile su te pakete sankcija prema Rusiji. Samo naša zemlja i Belorusija nisu prihvatile nijedan od tih paketa sankcija. Visoki i drugi predstavnici EU stalno nas upozoravaju da moramo našu spoljnu politiku da uskladimo s EU. Trenutno je u tome pauza, jer je EU orijentisana na situaciju na Kosovu, pogotovu na severu.

Mišljenja sam da je sankcije Rusiji trebalo da uvedemo odmah posle invazije Rusije na Ukrajinu. Vlast govori da nam je Rusija prijateljska zemlja. U politici nema prijateljstva i svaka država vodi politiku koja je u njenom interesu. Trenutno je Rusija izopštena iz saradnje sa zemljama EU. Mi pored toga što ne usklađujemo spoljnu politiku s EU, vodimo i razgovore između Beograda i Moskve (informacija S. Lavrova, ministra spoljnih poslova Rusije) o poseti našeg ministra spoljnih poslova Ivice Dačića Rusiji. Već i samo razgovori o tome su prst u oko EU. Pored neusaglašene spoljne politike s EU, taj potez bi nas još više udaljio od EU.

Maja 1992. godine Savet bezbednosti UN uveo je sankcije našoj zemlji. Za to je glasala i Rusija, a mogla je, kao stalna članica SB, da stavi veto. To nije učinila. Te sankcije su imale velike posledice na ekonomiju i druge oblasti, a 1993. godine imali smo inflaciju nezapamćenu u svetu.

Setimo se i 1948. godine i rezolucije Informbiroa, pa upada trupa SSSR u Budimpeštu novembra 1956. ili upada SSSR u Čehoslovačku 1968. godine. Sve to pokazuje da u politici nema prijateljstva, već samo interesa.

Mi smo zemlja u Evropi okružena članicama EU i NATO-a. Naša privreda, ekonomija i drugo orijentisani su ka zemljama EU. S njima nam je privredna i ekonomska saradnja oko dve trećine. Najveće donacije dobijamo iz zemalja EU. Da smo sada članica EU iz njenih fondova bismo dobijali 10–15 puta veća sredstva nego sada iz pretpristupnih fondova.

Vlada bi trebalo da je proevropska, da je većina ministara takvog mišljenja, a mislim da sada nije tako. Politika zemlje mora da bude miroljubiva, da sačuvamo našu mladost. Politika zemlje mora da vodi ka prosperitetu u svakom pogledu – demokratije, privrede, kulture, zdravlja, prosvete, sporta...

To treba da bude moto spoljne i unutrašnje politike. Naša politika treba da nastoji da što više i brže usklađujemo politiku s EU i da što pre postanemo članica te asocijacije.

Prof. dr Miroslav Kuburović,
Kragujevac