Bašta decu uči strpljenju

Vest koja je stigla iz holandske prestonice o deci koja u okviru školskog sistema imaju praktičnu nastavu na kojoj uče kako da sade biljke, a svako ima i svoju malu baštu o kojoj brine, privukla je veliku pažnju medija. Istini za volju, ima takvih bašta i u našim školama. O tome šta znače za učenike, koji je terapeutski efekat, i kako utiče na socijalizaciju dece za „Magazin” govori Majda Adlešić, kreatorka projekta „Baštologija – održivo baštovanstvo”, koji se realizuje u Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin” u Novom Sadu.

U ovaj zanimljiv projekat koji ima za cilj da decu školskog uzrasta osposobi za samostalno organizovanje bašte i gajenje povrća uključeni su učenici i njihove učiteljice svih sedam odeljenja četvrtih razreda. Podignuto je sedam baštica u školskom atrijumu.

Zaprljani od zemlje i – srećni

Baštovanstvo se nekada davno praktikovalo u školama, posebno u malim sredinama, dok su u gradovima sada školska dvorišta uglavnom betonirana, opremljena sportskim terenima. Malo je slobodnog prostora. Tako da nije samo zainteresovanost presudna, već i mogućnosti.

– Dosta dece odrasta u stanovima i za njih je rad u bašti bio novina. Trenutak kada sami nešto zaseju ili zasade je odlučujući za promenu njihove svesti i ponašanja. I to onda menja kompletan odnos prema hrani, prirodi i svim ostalim resursima – kaže naša sagovornica.

Jedan od strahova sa kojim su se mališani susreli je reakcija roditelja ako se kući vrate zaprljani ili strah od nepoznatog. Krenuli su postepeno, s upoznavanjem i opipavanjem, bukvalno, svega sa čime se radi. Bilo je i onih koje to zaista ne interesuje, i to treba tako i prihvatiti, nisu svi zaljubljenici u baštovanstvo.

– Baštovanstvo je aktivnost koja omogućava zdravo, korisno i zanimljivo provedeno vreme za pojedinca, porodicu ili grupu školske dece. Pruža mogućnost za fizički, umni i kreativni rad i zato zaslužuje da bude visoko na listi prioriteta porodice i škole – objašnjava Ljiljana Jovanović, prosvetna savetnica u OŠ „Žarko Zrenjanin”.

Ona veruje da je baštovanstvo aktivnost koja može uvesti promenu na bolje u našim školama. Rad u bašti, bez obzira gde se ona nalazi, višestruko je koristan za decu jer ih uči strpljenju, fokusiranosti, ali i planiranju i odabiru kultura, redosledu aktivnosti, traganju za potrebnim informacijama. Kod mališana se stvara osećaj radosti zbog odlaska i rada u bašti, uživanje u prvim plodovima...

Veza s prirodom

– Važan je i taj osećaj ponovne povezanosti s prirodom, i vera da svojim malim delovanjem možemo doprineti zajedničkom boljitku.To bi trebala da bude aktivnost za sve uzraste i prilika da svi učenici jedne škole rade na zajedničkom zadatku, prema svojim afinitetima i mogućnostima. To je zapravo vannastavna aktivnost koja u sebi integriše sadržaje različitih nastavnih predmeta. Trenutna zakonska regulativa dozvoljava autonomiju škola u pogledu organizovanja nastavnog procesa i sigurna sam da bi ovakvu aktivnost mogli sprovesti preduzimljivi i entuzijastični prosvetari, ali potrebno je da se pronađe neko trajnije, sistemsko rešenje i obezbedi veći obuhvat učenika, nastavnika i roditelja, za dobrobit svih nas – smatra Jovanovićeva.

Roditelji uzor i u vrtu

– Često zaboravljamo da su roditelji prvi i najvažniji učitelji svoje dece, da su uzor i model ponašanja – naglašava Ljiljana Jovanović, i podseća da ako roditelji gaje biljke, naravno spram mogućnosti i uslova u kojima žive, deca će to prihvatiti kao svakodnevnu rutinu i dobru praksu koju vredi unapređivati i praktikovati.

Biljke zalivaju i tokom raspusta

Kako deca reaguju na posao baštovana, na obaveze oko nege useva pitali smo Ninu Dimitrijević, učiteljicu u OŠ „Žarko Zrenjanin”.

– Deca rado učestvuju u ovim aktivnostima. Nikakav dodatni stimulans i motivacija im nisu potrebni kako bi obavili sve poslove u vezi sa baštovanstvom. Ne treba ih opominjati, ni podsećati da završe sve što je dogovoreno, štaviše uvek su spremni da urade i nešto dodatno. Kada je trebalo zalivati baštu u dane raspusta, deca su se bukvalno otimala ko će to raditi – naglašava učiteljica.

Bliskost s drugima

Baštovanstvo ima značajan terapeutski efekat i uticaj na socijalizaciju dece.

– Pre svega se stvara bliskost s drugima, jer od toga zavisi uspeh njihovog zajedničkog projekta. Svi plodovi njihovog rada stvaraju užitak, deca imaju zajedničku temu, fokus na nešto što im je zajednička sfera interesovanja, što ih onda zbližava i olakšava socijalizaciju. U ovom projektu su učestvovali i roditelji i jedan deka. Učenici su jako bili ponosni na njihovo učešće.

Radeći na ovom projektu iznenadila sam se koliko su deca koja imaju problem u ponašanju spremna da pomognu, sami se javljaju, jer su to aktivnosti gde oni mogu da se osete korisnim – kaže učiteljica Dimitrijević.