Kako iskoristiti prazne kovid bolnice

Iako u kovid bolnicama u Batajnici i Kruševcu više nema obolelih od korone, još nije doneta odluka šta će konkretno biti sa ovim zdravstvenim ustanovama. Za razliku od neizvesne sudbine ovih klinika, u Kliničkom centru Vojvodine kažu za „Politiku” da svega nekoliko nedelja otkako u bolnici na Mišeluku u Novom Sadu više nema kovid pacijenata, ova ustanova menja namenu, a najpre će u nju biti smešteno Odeljenje za dijalizu KCV.

– Odeljenje za dijalizu je već otpočelo rad u punom kapacitetu, ali sada uz pomoć savremene opreme. U narednom periodu biće organizovana odeljenja i za druge zdravstvene delatnosti, a između ostalog i Odeljenje za palijativnu negu – ističu u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

Upravo je otvaranje službi za palijativno lečenje pacijenata koji se nalaze u završnoj fazi teških bolesti, poput onkoloških, bila prvobitna ideja ministarke zdravlja profesor dr Danice Grujičić. Ipak, ona je nedavno za naš list izjavila da ne mogu sve kovid bolnice da se pretvaraju u palijativne centre i da određene zgrade treba konzervirati, dobro očistiti, dezinfikovati, okrečiti i na neki način ostaviti za, ne daj bože, pomoć u slučaju pojave neke nove pandemije.

– Nisam za to da se ove bolnice ruše. U Kovid bolnici u Batajnici, na primer, treba jedan deo odvojiti sa 150 kreveta za neku vrstu produženog bolničkog lečenja i palijativno zbrinjavanje. Na primer, imamo nekog pacijenta koji je duže vreme bio u komi. Taj pacijent leži u Urgentnom centru, ali nema velikih mogućnosti za nekakvom fizikalnom terapijom. S takvim pacijentima treba da se radi na oporavku dok ne budu bili osposobljeni da odu u neku banju ili rehabilitacioni centar. Drugi deo bi bila palijacija u smislu da se ljudi prime na dva-tri dana, da dobiju terapiju da se oslobode bolova, prime infuziju ili transfuziju krvi, i oni su onda mirni naredna tri meseca. Naš zadatak je da im produžavamo život. Treći deo je klasična palijacija za ljude koji se nalaze u završnoj fazi svoje bolesti, gde je teško i porodici da ih gledaju jer ne postoje više uslovi da oni brinu o njima. Ima ljudi koji mogu svojim roditeljima da obezbede negu u kućnim uslovima, ali nisu svi u takvoj situaciji. Postoji problem sa ovim bolnicama, jer su vrlo hladne. Treba učiniti nešto da se oplemene, postanu toplije, da se postave u njih biljke i televizori, da se pusti neka muzika i insistira na fizikalnoj terapiji. Ne treba smetnuti sa uma da će uvek biti bolnica i domova zdravlja koji moraju da se rekonstruišu, pa takva zgrada može da se iskoristi za premeštanje ustanove dok se preuređenje objekta ne završi – mišljenja je dr Grujičić.

I dok se čeka konačna odluka o nameni kovid bolnica, koje ukupno imaju oko 2.000 kreveta, udruženja pacijenata se nadaju da će deo ovih ustanova moći da se iskoristi baš za lečenje njihovih bolesti.

Kako ističe Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije, kada smo već napravili te bolnice, treba ih najracionalnije iskoristiti, odnosno s najmanjim mogućim ulaganjima dobiti najveće moguće benefite.

– Svako od nas ima svoju želju za šta bi voleo da se iskoriste kapaciteti bivših kovid bolnica. Meni se dopada ideja Kliničkog centra Vojvodine o otvaranju Centra za dijalizu u njihovom objektu. Ali mi ne znamo šta preostale dve bolnice imaju, a šta nemaju da bi u njima mogli da se zbrinjavaju oboleli od određenih bolesti. Na primer, kada bi se tamo prebacili oboleli od onkoloških bolesti, nije jasno koliko bi trebalo dodatnih ulaganja da bi oni tamo mogli da se leče. Dok to sve ne znamo, bilo kakva rasprava o mogućoj prenameni kovid bolnica prilično je neozbiljna – smatra Pilipović.

Socijalna radnica Nadežda Satarić, iz Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest, kaže za „Politiku” da Srbiji najviše nedostaju kapaciteti za palijativno zbrinjavanje umirućih pacijenata i da bi dobro rešenje bilo kada bi se u kovid bolnicama otvorili centri za palijativu.

– Iako je najavljeno, još nije ništa završeno oko otvaranja tih centara, što je velika šteta. Objekti koji stoje prazni i ne koriste se brže propadaju nego kada su u funkciji. Osim toga, Srbiji su neophodni dnevni boravci za obolele od Alchajmerove bolesti – kaže Satarićeva.

Treba znati da u Srbiji svake godine zbog malignih bolesti život izgubi oko 20.000 ljudi, a mnogima je u terminalnoj fazi onkoloških bolesti potrebna posebna nega, koju najčešće po otpuštanju pacijenta iz bolnice padne na članove porodice. A tu su i pacijenti s teškim komplikacijama kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa, neuroloških problema i drugih bolesti. Palijativno zbrinjavanje podrazumeva podizanje kvaliteta života obolelog u terminalnoj fazi bolesti, kao i podizanje kvaliteta života članova porodice koji brinu o svom obolelom članu kako bi im se omogućio dostojanstven život.

Moderni centri i savremena oprema

Kovid bolnica u Batajnici počela je da radi početkom decembra 2020. godine, a posle 908 dana rada zbrinuli su čak 24.000 pacijenata. Bolnica se nalazi na prostoru od oko 14.000 kvadrata, čine je tri objekta, ima dosta dijagnostičke opreme, 930 kreveta i 700 mesta za parkiranje automobila.

S druge strane, Kovid bolnica u Kruševcu sa 500 ležaja otvorena je 20. decembra iste godine i nakon nešto više od dve godine rada, s najtežim oblikom kovida, ovde je lečeno više od deset hiljada pacijenata. Bolnica je projektovana i izgrađena kao moderni, višenamenski zdravstveni centar sa savremenom dijagnostičkom opremom i laboratorijom.